Danas će se u Ankari sastati tri vojne delegacije i visoki predstavnici Ujedinjenih nacija kako bi razgovarali o sigurnom transportu žitarica iz Ukrajine u druge delove sveta preko Crnog mora.
Turska je domaćin susreta, a ministar odbrane Turske je juče za Rojters potvrdio da će doći do susreta vojnih delegacija Ukrajine i Rusije pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.
Zašto vojne delegacije razgovaraju o transportu žitarica?
Ukrajina je jedan od najvećih proizvođača žitarica u svetu. Do izbijanja sukoba bila je peta država na svetu po izvozu žitarica, a veliki broj država u Aziji i Africi zavisi od uvoza iz Ukrajine. Procenjuje se da je sada 20 miliona tona žitarica, prošlogodišnjeg roda, pohranjeno u silosima u delovima Ukrajine koja nije pod kontrolom ruskih snaga. Nove žitarice stižu krajem jula i početkom avgusta, a Ukrajina nema gde da ih skladišti. Samim tim, seljaci ne mogu da prodaju žitarice i da taj novac iskoriste za pripreme za sledeću godinu.
Problemima sa žitaricama tu nije kraj. Čak i ako uspeju da obezbede potrebne kamione i u njih isprazne velike silose sa prošlogodišnjim prinosom žitarica, Ukrajina mora da pronalazi nove, duže kopnene rute za transport do luka. Gorivo koje je poskupelo, poskupljuje i prevoz kamionima.
Jeftiniji vid prevoza, preko morskih luka za sada nije moguć. Naime, ruske snage kontrolišu najveće luke u Ukrajini, osim Odese, koju su minirali Ukrajinci. Ukrajinci ne žele da razminiraju prilaze luci (na moru i na kopnu) u Odesi jer se boje da će to iskoristiti Ruske trupe za napad, a druge luke ne kontrolišu.
Takođe, i prevoz železnicom je otežan, jer raspon železničkih pragova u Ukrajini je drugačiji od ostatka Evrope, pa tako vagoni natovareni žitaricama, prvo moraju da se istovare i da se sadržaj prebaci u druge vagone, koji su uži i koji mogu da idu po prugama u Evropi.
Ukrajina je pre sukoba, svakog meseca izvozila oko 6 miliona tona žitarica, a tokom marta meseca izvezla je samo 200.000 tona. Po podacima ministarstva ekonomije Ukrajine, oni su u junu uspeli da izvezu jedan milion tona žitarica, što je mnogostruko manje od perioda pre februara ove godine.
Sve gore navedeno dovodi do velikih nestašica hrane u celom svetu. Antonio Gutereš, generalni sekretar UN izjavio je – „Zaista naporno radimo na rešavanju problema, ali ima još puno da se radi. Mnogi pričaju o tome, a mi više volimo da pokušamo i uradimo“. Nestašice dovode do povećanja cene žitarica, a UN najavljuju da će već ove godine biti zabeležena velika glad u nekim delovima sveta, sa tendencijom da se stanje pogorša u 2023. godini.
Jedina mogućnost da se što pre dopreme prošlogodišnje žitarice iz Ukrajine na svetsko tržište je putem morskih luka. Da bi se to postiglo, potrebno je da se obe strane dogovore. Lavrov je pre nekoliko dana izjavio da je Moskva spremna na saradnju, i da „neće iskoristiti situaciju u svoju korist“, naravno, ukoliko je i Kijev spreman. Rusija je, kao znak dobre volje, pre desetak dana izjavila da napušta ranije osvojeno Zmijsko ostrvo u Crnom moru kako bi transport žitarica ka drugim lukama bio olakšan i bez pritisaka. Kijev, sa druge strane stalno ponavlja da nema napretka u razgovorima, da ne želi da razminira prilaz Odesi, traži dodatno naoružanje od zapadnih sila i traži da neutralna, treća strana, po mogućstvu Turska, patrolira morem prilikom transporta žitarica. Dmitro Kuleba ministar spoljnih poslova Ukrajine izjavio je – „Treba nam dosta naoružanja kako bismo branili luku u Odesi, i ovaj deo obale Crnog mora, i treba nam jasna podrška država kojima mi verujemo koje bi mogle da patroliraju prilikom transporta. U tom smislu, možemo verovati Turskim mornaričkim snagama.“
Kijev je pristao da Rusija kontroliše brodove kojima se izvoze žitarice kako bi se osigurali da njima ne stiže i oružje za Ukrajinu, ali se nikako ne slaže da ruski brodovi budu u pratnji ili da imaju pristup jedinoj preostaloj Ukrajinskoj luci, u Odesi. Rusi ne žele da se Odesa „otvori“ jer se pribojavaju da bi to bio novi „ekonomsko-vojni“ put za „spasavanje“ Ukrajine, i predlažu da se koristi luka Mariupolj koja je pod njihovom kontrolom. Rusija ne želi da podigne „blokadu“ osvojenih luka na Crnom moru, osim ukoliko Evropska unija ne ukine sankcije i dozvoli izvoz žitarica iz Rusije u evropske luke i druge zemlje. EU odgovara da sankcije ne pokrivaju poljoprivredne proizvode.
Čak i da se postignu dogovori u Turskoj, i da se uspostavi morski saobraćaj, premije osiguranja će još više poskupeti.
Drugi pogled na pregovore:
Da li su pregovori oko sigurnog transposrtta žitarica „samo pregovori“ oko hrane, ili su nešto mnogo više, govori činjenica da pregovore vode vojne, a ne privredne ili diplomatske delegacije.
Sa druge strane, neverovatna je činjenica da 140 dana od ulaska Ruskih trupa u Ukrajinu, upravo ova država traži od Ujedinjenih nacija da posreduju pregovorima o sigurnom trasportu žitarica sa svoje teritorije. Posle 140 dana sukoba, Ukrajina ne traži od UN da posreduje u rešavanju humanitarnih problema, preseljenju svojih građana na područja bez sukoba, raščišćavanju mina, nabavci eneregenata za svoje građane ili pokretanju pregovora za prekid sukoba, već o prodaji žitarica.
Hladnokrvan pristup ukrajinskih vlasti, bez emocija, fokusiran na vojne pregovore oko prodaje, zarade i dobiti, a ne za dobrobit i postizanja mira za građane Ukrajine je više nego jasan.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
