NOVI SAD – Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, koji čine novosadski Poljoprivredni fakultet i Udruženje „Eko – inovacije na Balkanu“, kao i i beogradske kuće „Gilab“ doo i „Institut za razvoj inovacija“, predstavljen je u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu 12. marta.
U ime domaćina brojne učesnike pozdravio je prof. dr Branko Čupina, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.
Obraćajući se prisutnima, poželeo im je dobrodošlicu na skupu koji je organizovao Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, a čiji je član i fakultet. Podsetio ih je da Poljoprivredni fakultet, u ovoj godini obeležava sedam decenija postojanja. Od kako je osnovan prolazio je kroz različite poljoprivredne prakse. Počelo se s konvencionalnom poljoprivredom koja je dominirala 30 godina. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka zaživeo je novi pravac – održiva poljoprivreda iz koga se razvila i organska, a od pre jedne decenije sve više se priča o regenerativnoj poljoprivredi, odnosno proizvodnji koja predstavlja sistem praksi upravljanja poljoprivrednim zemljištem s primarnim ciljem da ga tokom vremena učini produktivnijim i biološkim raznovrsnijim.
– Taj efekat se postiže izmenom određenih agrotehničkih mera, kako bi se povećala organska materija zemljišta, a skladištio atmosferski ugljenik u njemu. Na ovaj način smanjuje se i količina ugljenika u atmosferi, koji je inače jedan od gasova koji uzrokuje efekat staklene bašte – objasnio je prof. dr Ćupina.
Istakao je da je dobro što je fakultet član Saveza jer je to institucija koja se ne bavi samo nastavnim i naučnim radom već i transferom znanja u praksu. S rezultatima projekata, istraživanja koja se ovde obavljaju, biće upoznati i studenti na sva tri studijska nivoa kao i krajnji korisnici, odnosno proizvođači.
Maja Budimir iz Udruženja „Eko-inovacija na Balkanu“, objasnila je da je Savez zamišljen kao mreža relevantnih učesnika koji imaju dodira sa poljoprivredom. Njihova povezanost je direktna ili indirektna, s ciljem da se i regenerativna poljoprivreda kod nas više popularizuje, kako bi se povećao broj poljoprivrednika koji se njom bave.
Među poljoprivrednicima posebno mesto zauzima Florijan Farkaš koji je pionir regenerativne poljoprivrede na našim prostorima i njom se uspešno bavi već čitavu deceniju, a inače je i savetnik za poljoporivredu.
Ideja da se formira Savez rodila se pre dve godine kad je realizovan projekat koji je obuhvatao istraživanje barijera zašto regenerativna poljoprivreda nije više zastupljena kod nas. Rezultati su pokazali da postoje ljudi koji se na posredan ili neposredan način bave regenerativnom poljoprivredom, ali međusobno nisu povezani, a formiranjem mreže uspostavljen je temelj za njen razvoj.
Za razliku od nas, u susednoj Mađarskoj 40 poljoprivrednih udruženja bavi se regenerativnom poljoprivredom na 5.000 hektara oranica.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
