Predsednik Srbije domaćin Orbanu i Nehameru

Predsednik Aleksandar Vučić biće danas domaćin drugog trilateralnog Samita Mađarske, Srbije i Austrije, na kome će učestvovati mađarski premijer Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer.

Zajednička konferencija za medije Vučića, Orbana i Nehamera predviđena je u 16 časova.

Prvi trilateralni samit Mađarske, Austrije i Srbije o ilegalnim migracijama organizovan je 3. oktobra u Budimpešti, gde je Vučić najavio da će Srbija, što je bio rezultat dogovora trojice lidera, do kraja godine u velikoj meri uskladiti viznu politiku sa EU.

-Time ćemo onemogućiti da neko koristi Srbiju kao dolaznu zemlju ne zbog stvarnih potreba, već ilegalne migracije ka zapadu – istakao je tada Vucicć.

Na samitu u Budimpešti pokrenuta je zajednička akcija tri zemlje u borbi sa ilegalnim migracijama, kako bi se smanjio pritisak na granice tri zemlje.

Vučić je tada rekao da ponovo postoji rast izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana i drugih zemalja, uz dolazak i ljudi iz Rusije i Ukrajine.

Predsednik Vučić je poručio da Srbija ne želi da bude, kako je rekao, “hot spot” niti parking za migrante, ali da će nastaviti prema tim ljudi da bude solidarna.

Trojica lidera su razgovarala i o međusobnoj pomoći tokom krize kada je reč o energentima i hrani.

Premijer Mađarske Orban je izjavio u Budimpešti, da su rusko-ukrajinski rat, visoke cene energenata i sankcije skrenuli pažnju sa problema sve većeg broja migranata kojima su najviše ugrožene upravo ove tri zemlje i da je zato potrebna nova dimenzija saradnje.

“Ovo je prvi u nizu susreta, okupili smo se zbog migracija, zemlje koje najteže pogađa ilegalna migranata, svi smo ugroženi, treba mnogo ulagati u rešavanje tih problema, nismo zadovoljni sadašnjom situacijom na granici Srbije i Mađarske”, rekao je Orban na zajedničkoj konferenciji za medije.

On je rekao da je svima u Evropi u interesu da se odbrambena granica od migranata spusti sve niže i da prva odbrana ne bude na srpskoj-mađarskoj granici, već da se pomeri južnije.

Orban je naglasio da je Mađarska već pomagala Srbiji i Severnoj Makedoniji po tom pitanju, ali da je sada potrebna nova dimenzija saradnje.

Kancelar Nehamer je rekao u Budimpešti da Srbija ne sme biti ostavljena sama u borbi sa pritiskom migracije, kao ni Severna Makedonija.

“Tehnička saradnja će doneti podršku Srbiji da direktno vrati ilegalne migrante u zemlje porekla, tako da se taj pritisak migranata smanji već u Srbiji. Time se smanjuje i pritisak na granici Srbije i Makedonije, a Austrija će obema zemljama obezbediti tehničku pomoć”, istakao je Nehamer.

Tada je dogovoreno da sledeći sastanak bude održan na ministarskom nivou u Beogradu, na kome će biti razrađen akcioni plan za saradnju tri zemlje u sprečavanju ilegalnih migracija.

Tim povodom je u Beogradu 6. oktobra održan trilateralni ministarski sastanak Srbije, Austrije i Mađarske o efikasnom upravljanju migracijama, na kome je tadašnji ministar policije Srbije Aleksandar Vulin rekao da su tri zemlje veoma zabrinute zbog pritiska migranata na granicama, kao i da će Srbija dobiti veliku pomoć Austrije i Mađarske da bi zaštitila svoju granicu prema Severnoj Makedoniji od priliva ilegalnih migranata.

Vulin je naveo da je u pitanju tehničko opremanje i da će se zajedno raditi na povećanju broja ljudi i jedinica koje će biti raspoređene na granici Srbije.

Savezni ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner ukazao je tada u Beogradu da prekogranični kriminal zahteva prekograničnu saradnju i istakao da je Austrija veoma pogođena migracijama i da je od početka godine ta zemlja imala 58.000 zahteva za azil i to iz zemalja za koje je nemoguće dobiti azil – Tunisa, Maroka i Indije koji su uspeli da dođu do Evrope.

Ministar inostranih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je u Beogradu da su se Mađarska, Austrija i Srbija dogovorile da ujedine snage i još više učvrste granice između Srbije i Severne Makedonije, i u pogledu ljudstva, i opreme.

On je naglasio da je Mađarska spremna da učestvuje u tim zajedničkim naporima u odbrani južne granice Srbije, bilo što se tiče ljudstva, bilo tehnike i opreme, u cilju da se obezbedi što bolja zaštita granice Srbije i Severne Makedonije.