NOVI SAD – Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas razgovarao je danas sa ambasadorkom Rumunije u Republici Srbiji Silvijom Davivoju o važnosti nastavka prekogranične saradnje dve zemlje i realizaciji zajedničkih projekata od obostranog interesa.
Predsednik Juhas izrazio je zadovoljstvo zbog dobrih međudržavnih i međuregionalnih odnosa Republike Srbije i Rumunije ističući kao primer dvadesetogodišnju saradnju u okviru Evroregionalne razvojne agencije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT), čiji su suosnivači AP Vojvodina, Arad i Temišvar, a iz koje je poteklo mnogo korisnih projekata.
„Vojvodinu vidim kao evropsku regiju koja je okružena regijama čije su matične zemlje članice Evropske unije i sa kojima imamo dobru saradnju. Kako bi ta saradnja dalje napredovala moramo zajednički voditi računa o putnoj infrastrukturi, graničnim prelazima, sprečavanju ilegalnih migracija, kao i do sada. Dalje unapređenje ovih oblasti planiramo putem infrastrukturnih projekata u okviru prekogranične saradnje“, istakao je predsednik Juhas i naglasio da je ekonomska saradnja sa Rumunijom u stalnom rastu, te da je Rumunija sedmi spoljnotrgovinski partner naše zemlje.
Ambasadorka Davidoju istakla je da je u toku nekoliko zajedničkih strateških projekata koji su od velike važnosti za dve zemlje poput upravljanja granicama u cilju suzbijanja ilegalnih migracija, saradnje u slučaju nepogoda poput poplava i požara, kao i saradnja u oblasti zdravstva.
„Za nas je od izuzetnog značaja i saradnja u oblasti kulture i radujemo se što će Grad Zrenjanin sledeće godine biti evropska prestonica kulture s obzirom na to da nam je to partnerski grad u kome živi rumunska zajednica i ga sa Temišvarom povezuje rekoa Begej“, rakla je ambasadorka Davidoju.
Juhas i Davidoju složili su se da je za bolju povezanost i transport robe i ljudi od suštinskog značaja izgradnja autoputa Beograd – Temišvar kao deo panevropskog koridora Gdanjsk – Temišvar – Beograd – Solun i izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ od graničnog prelaza Bački Breg sa Mađarskom do graničnog prelaza Nakovo sa Rumunijom. Oni su ocenili da bi u narednom periodu u fokusu trebalo biti i pošumljavanje prekograničnog područja, revitalizacija železničkog saobraćaja, kao i uređenje plovidbenog puta rekom Begej.
