Ako verujemo u teorije zavere, onda nam mogu biti bliske ideje da je postavljanje i testiranje 5G mreže dovelo do pojave korone, da se virus prenosi putem mreže, da su zbog 5G mreže nestale razne vrste ptica…. Ako verujemo nauci onda je 5G poboljšanje internet veze velike brzine širom sveta i otvaranje vrata revoluciji u Internet of Things (IoT). Već postoje milijarde IoT uređaja, ali širi propusni opseg i efikasnija upotreba spektra 5G mreže će omogućiti da mnogo više uređaja radi u neposrednoj blizini bez ometanja jedan drugog.
Proći će godine pre nego što 5G dostigne svoj puni potencijal, ali i za IoT proizvođače i potrošače, korisno je razumeti šta ovu tehnologiju čini drugačijom i kako možemo očekivati da ona oblikuje pejzaž povezanosti u budućnosti.
Koliko je brz 5G?
5G mreže su dizajnirane da postignu maksimalnu brzinu preuzimanja od 20 Gbps i maksimalnu brzinu otpremanja od 10 Gbps. Prosečne stope su više od 100 Mbps za preuzimanja i 50 Mbps za otpremanje.
Poređenja radi, maksimalne teoretske brzine podataka za 4G LTE su 150 Mbps za preuzimanja i 50 Mbps za otpremanje, sa prosečnom brzinom preuzimanja od 20 Mbps i prosečnom brzinom otpremanja od 10 Mbps.
Drugim rečima, prosečna brzina prenosa podataka 5G je pet puta veća od 4G, a u teoriji bi mogla da dostigne brzine više od 100 puta brže.
Ali 5G se ne može pohvaliti samo bržim brzinama preuzimanja i otpremanja. Takođe ima mnogo manje kašnjenje. Latencija je vreme potrebno da se zahtevi i odgovori prenesu sa jednog uređaja na drugi preko mreže. U 5G mreži, prosečna latencija je četiri milisekunde, a za neke aplikacije može biti i do jedne milisekunde. Sa 4G vezom, kašnjenje je bliže 50 milisekundi što čini kašnjenje 5G više od 10 puta manje od 4G.
Potrošači mogu da preuzimaju filmove pune dužine u visokoj rezoluciji za nekoliko sekundi. A napredne IoT aplikacije kao što su automobili koji se sami voze, oprema za pametnu poljoprivredu i zdravstvena zaštita na daljinu će se oslanjati na 5G malo kašnjenje i veći propusni opseg.
U prošlosti su veće brzine išle ruku pod ruku sa većom potrošnjom energije, ali 5G se nadovezuje na karakteristike uštede energije 4G da bi ponudio veći protok podataka i manju potrošnju energije.
Koja je propusnost 5G?
Brzina nije jedina prednost 5G mreža. 5G tehnologija nudi znatno širi propusni opseg i veću fleksibilnost u pogledu načina na koji se opsezi koriste. To znači da 5G mreže mogu da održavaju stabilnu povezanost za daleko veći broj uređaja u koncentrisanom području. I to je primarni način na koji 5G menja Internet of Things (IoT).
Svaka mreža radi u određenim frekventnim opsezima, a uređaji na toj mreži moraju da dele taj propusni opseg. Tokom godina, napredak u bežičnoj tehnologiji i novi pristupi povezivanju omogućili su provajderima da učine više sa propusnim opsegom koji imaju. Međutim, svaka mreža se i dalje suočava sa istim ograničenjem: previše uređaja koji koriste iste frekventne opsege unutar iste „ćelije“ ćelijske mreže stvara smetnje i ometa povezivanje.
5G mreže mogu da olakšaju povezivanje na niskim frekvencijama ispod 1 Gigaherca (GHz), srednjim frekvencijama od 1 GHz do 6 GHz i visokim frekvencijama od 6 GHz do preko 100 GHz. Pored toga, 5G mreža može da poveže uređaje preko licenciranih i nelicenciranih opsega, dajući provajderima veću fleksibilnost u načinu na koji koriste radio-frekvencijski spektar.
Poređenja radi, komercijalne 4G mreže mogu da koriste samo opsege između 600 MHz i 3 GHz.
Iako znatno više frekvencije omogućavaju veće brzine podataka, ovo takođe stvara nove izazove za inženjere koji žele da iskoriste prednosti 5G.
Koji su izazovi 5G?
4G je dostupan više od jedne decenije. Za to vreme izgradile su se ogromne 4G infrastrukture, a inovatori su pronašli rešenja za rešavanje nedostataka 4G. 5G je uveo nove mogućnosti, ali i neki novi izazovi.
Manja pokrivenost
Više radio frekvencije imaju kraće talasne dužine. A to znači da ne mogu da putuju tako daleko. To znači da „ćelije“ 5G ćelijske mreže moraju biti manje ako želi da obezbedi pristup tim visokofrekventnim opsezima. 5G mreže zahtevaju više infrastrukture, a ta infrastruktura nudi manju pokrivenost.
Pored toga, više frekvencije teže prodiru u zgrade, što znači da imaju lošu pokrivenost u zatvorenom prostoru. 5G takođe može da koristi opsege niskih i srednjih frekvencija, ali aplikacije u zatvorenom prostoru često neće moći da koriste više opsege.
5G povezivanje je najkorisnije u velikim gradovima gde postoji veća koncentracija mobilnih uređaja (i veća potražnja za brzim internetom sa malim kašnjenjem). Ali biće potrebno vreme da MNO izgrade infrastrukturu potrebnu za široku pokrivenost 5G.
Međutim, mreže širokog područja male snage (LPVAN) kao što su uskopojasni IoT (NB-IoT) i LTE-M počinju da uključuju 5G tehnologije. Masivna komunikacija tipa mašine (mMTC) je 5G evolucija NB-IoT i LTE-M i omogućiće veću pokrivenost 5G.
IoT bezbednosni rizici
5G povezivanje otvara prostor za desetine milijardi novih povezanih uređaja i naprednijih aplikacija za ćelijski IoT. Ovo ogromno povećanje obima i mogućnosti uređaja na kojima je omogućen Internet nastaviće da predstavlja izazove bezbednosti IoT-a.
Svaki povezani uređaj stvara mogućnosti da aplikacija služi kao kapija ka drugim povezanim uređajima krajnjeg korisnika, a botneti će verovatno rasti u direktnoj proporciji sa ovim povećanjem, čineći ih sposobnim da nanesu još veću štetu mreži putem distribuiranog odbijanja- Servisni napadi. Kako IoT uređaji nastavljaju da prikupljaju i koriste naprednije podatke, povećava se i rizik od neovlašćenog pristupa.
Ovo je oduvek bio izazov sa IoT-om, i biće pogoršan kontinuiranim rastom u ovom sektoru, ali to takođe nije izazov koji je jedinstven za 5G povezivanje. U stvari, 5G mreže uvode nove sigurnosne mehanizme koji ovu povezanost čine bezbednijom od drugih tipova mreža, kao što je mogućnost šifrovanja međunarodnih identiteta mobilnih pretplatnika (IMSI), end-to-end enkripcija celokupnog mrežnog saobraćaja i međusobna autentifikacija.
Povećani troškovi
Uopšteno govoreći, što duže postoji mreža i što je njena osnovna tehnologija manje složena, proizvođači internet opreme stvari moraju da biraju između više modema i manje koštaju ti modemi. 5G je potpuno nov i potrebni su vam veoma napredni modemi i moduli da biste se povezali na 5G mreže. Ovo može znatno povećati vaše troškove razvoja. Međutim, 5G mMTC je posebno dizajniran za ćelijski IoT i koštaće znatno manje od drugih 5G tehnologija.
Satelitske smetnje
Mogućnost 5G pristupa višim radio frekvencijama uvela je problem sa kojim se mobilni operateri i proizvođači ranije nisu susreli: oni dele propusni opseg sa satelitima koje koristimo za vremensku prognozu. Naučnici su upozorili da korišćenje ovih visokofrekventnih opsega može značajno da ometa našu sposobnost da precizno pratimo, merimo, snimamo i predviđamo vreme.
Kada će 5G biti široko dostupan?
Većina velikih operatera već je postavila 5G mreže i prodali su milione 5G kompatibilnih uređaja. Ali za sada, 5G usluga je obično dostupna samo u većim gradovima. Neki operateri već imaju 5G pokrivenost u stotinama ili hiljadama gradova, ali na niskim frekvencijskim opsezima. Pokrivenost 5G niskog opsega će verovatno biti široko dostupna u roku od nekoliko godina, ali će 5G vezama velike brzine trebati više vremena da se uvedu.
Da li je 5G konekcija prava za vaše poslovanje?
5G je budućnost mobilne veze. Ali za IoT, široko usvajanje 5G je još uvek u daljini. Iako 5G uključuje karakteristike specifične za IoT, sva relevantna rešenja su već prisutna u LPVAN-ovima kao što su LTE-M i NB-IoT. Dakle, osim ako nemate slučaj upotrebe koji zahteva veoma visok protok podataka i ultra nisko kašnjenje, postoje druge ćelijske mreže koje bi mogle biti bolje prilagođene vašim potrebama.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
