Predavanje „Velikobečkerečki ćilim i secesija: spoj tradicije sa modernizmom“ 10. juna u Narodnom muzeju Zrenjanin

ZRENJANIN – Povodom Svetskog dana secesije u ponedeljak, 10. juna 2024. godine, sa početkom u 19 časova, u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin biće održano predavanje na temu „Velikobečkerečki ćilim i secesija: spoj tradicije sa modernizmom“, dok će na prostoru međuspratnog svetlarnika Muzeja biti upriličena kamerna postavka sa temom „Tapiserije sa secesijskim motivima iz Velikog Bečkereka“.

Autor postavke i predavač biće Dejan Vorgić, kustos, istoričar umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin.

Svetski dan secesije, održava se od 2013. godine i ima za cilј povećanje svesti o nasleđu ovog značajnog umetničkog stila.

„Izrada tepiha i tehnika tkanja, kao vid umetničkog izražavanja, seže daleko u prošlost grada Zrenjanina (nekada Velikog Bečkereka). Međutim, put od narodne radinosti, preko tkačkih škola, do organizovane industrijske proizvodnje nije bio lak. U poslednjim decenijama XIX veka dolazi do procvata velikobečkerečkog ćilimarstva pre svega zaslugom Antala Štrajtmana, slikara, pedagoga, dizajnera i osnivača tkačke škole u gradu (1884) koja vremenom prerasta u Prvu torontalsku fabriku tepiha i štofova za nameštaj (1894), i Šarolte Kovalski, tkalјe iz tkačke škole u Elemiru (1887). Uz pomoć vodećih mađarskih dizajnera i umetnika tog vremena, oni stvaraju prva dela u maniru secesije u gradu i okolini (1898) i prezentuju ih na vodećim umetničkim smotrama širom Evrope, kao što su Svetska izložba u Parizu (1900), Međunarodna izložba primenjene umetnosti u Torinu (1902), Izložba domaće radinosti u Glazgovu (1902) i Međunarodna umetnička izložba u Veneciji (1905). Značajan doprinos razvoju ćilimarstva i širenju secesije dala je i kompanija Vilmoša Grinbauma, angažujući domaću radinost, kao i druga bečkerečka fabrika tepiha Udova Jakova Gutmana i sinovi (1905). Nakon Prvog svetskog rata uticaj secesije vremenom slabi, a torontalski ćilim se vraća korenima i narodnim motivima i okreće drugim stilovima (orijentalizam, neorenesansa, ar deko)“, navode ovim povodom iz Narodnog muzeja Zrenjanin.

Narodni muzej Zrenjanin na jesen priprema veliku izložbu sa pratećim katalogom posvećenu umetničkom stilu secesije u primenjenoj umetnosti.

Pročitajte još:

Formiran stručni i programski tim za realizaciju projekta „Zrenjanin prestonica kulture 2025“

ZRENJANIN – Na osnovu rešenja gradonačelnika Sime Salapure, koji je aprila ove godine potpisao Ugovor sa Ministarstvom kulture Republike Srbije za projekat Prestonica kulture Srbije 2025, formirani su stručni i programski tim za realizaciju projekta “Meandri Zrenjanina-Tokovi grada”. Kako se u rešenju gradonačelnika navodi, kao rukovodilac projekta „Zrenjanin prestonica kulture Srbije 2025“ imenovan je dr Darko Polić, a u stručnom timu su i Luka Kulić, koordinator programskih aktivnosti na Projektu; Lazar Jovanov, programski savetnik na Projektu; Snežana Vučurević, savetnik na Projektu, pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina, Milan Kovačević, savetnik na Projektu, direktor JU Zavod za zaštitu spomenika kulture “Zrenjanin; Milica Beljanski, savetnik […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.