Megalodon pripadnik izumrle vrste megazubih ajkula – Otodontidae koja se smatra najvećom ajkulom, kao i najvećom ribom koja je ikada živela. Reč megalodon, složenica grčkih korenskih reči, znači „džinovski zub“.
Naučnici su uspešno fotografisali crnu rupu, spustili rovere na Mars i poslali letelicu na tamnu stranu Meseca. Ipak, jedna od poslednjih nepoznatih granica – i jedna od najobmanjivijih – nalazi se na našoj planeti. Više od 80% okeana ostaje neistraženo. Pošto je teško zaštititi ono što ne znamo, samo oko 7% svetskih okeana je označeno kao zaštićena morska područja (MPA). Imajući ovo na umu, objašnjavamo zašto je vodeno telo koje pokriva većinu Zemljine površine takođe jedno od najranjivijih – i najmanje razumljivih – mesta u univerzumu.
Megalodon je prvi opisao 1835. godine američki prirodnjak, geolog i učitelj Luis Agasiz, rođen u Švajcarskoj, koji je vrstu nazvao Megalodon Carcharodon. Megalodon bi bio poznat pod ovim naučnim imenom sve do kasnih 1990-ih, kada ga je sve veća grupa naučnika svrstala u rod Carcharocles.
Pronađeni su fosili koji se pripisuju megalodonu koji datiraju od rane epohe miocena koja je počela pre 23,03 miliona godina do kraja epohe pliocena pre 2,58 miliona godina.
Otkrivene su stotine fosilnih zuba, dva kičmena stuba i nekoliko pojedinačnih pršljenova. Sličnosti u obliku zuba između megalodona i modernih velikih belih ajkula sugerišu da su ove dve vrste možda bile bliski srodnici, pa je stoga megalodon verovatno podsećao na tu vrstu po izgledu – to jest, kao glomaznu ribu u obliku torpeda sa konusnom njuškom , velikih prsnih i leđnih peraja, i snažnog repa u obliku polumeseca. Procene dužine tela se izračunavaju korišćenjem statističke veze između veličine fosilnih zuba megalodona i zuba i telesne mase savremenih belih ajkula i drugih živih srodnika.
Ovi podaci sugerišu da su zreli odrasli megalodoni imali srednju dužinu od 10,2 metra (oko 33,5 stopa), a najveći primerci su bili dugački 17,9 metara. Neki naučnici, međutim, tvrde da su najveći oblici možda bili dugački i do 25 metara. Studije procenjuju da se telesna masa odrasle jedinke kretala od otprilike 30 metričkih tona (1 metrička tona = 1.000 kg do više od 65 metričkih tona , pri čemu su odrasle ženke veće i po dužini i po masi od odraslih mužjaka.
Smatra se da je Megalodon upravljao telesnom temperaturom na sličan način kao kod modernih belih ajkula, jer nije bio isključivo hladnokrvan kao većina riba. Bele ajkule stvaraju toplotu kroz kontrakciju svojih plivajućih mišića, a ta toplota podiže temperaturu delova tela ajkule iznad temperature okolne vode, adaptacija koja se naziva regionalna endotermija (što je vrsta toplokrvnosti). Ova adaptacija je možda omogućila megalodonu da pliva i lovi u hladnijim vodama, dajući mu ekskluzivan pristup plenu na tim lokacijama.
Studija iz 2010. godine identifikovala mesto gde su ostaci megalodona duž panamske obale, koji se odlikovao prisustvom mnogobrojnog broja zuba iz različitih faza života.
Da li postoji mogućnnost da megalodon još uvek postoji? Da životinja velika kao megalodon još uvek živi u okeanima, znali bismo za nju ili je dobro skrivena u dubinama kojima gospodari. Na internetu su se pojavili snimci za koje ljudi tvrde da je upravo u tih par kadrova uhvaćen megalodon.
@sharkscientist Megalodon found 😱 #megalodon #shark #extinct #scary #ocean #thalassophobia #deepocean #cthulhu #fyp #foryoupage #genshinimpact
♬ Spooky, quiet, scary atmosphere piano songs – Skittlegirl Sound
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
