Značaj Vavedenja Presvete Bogorodice
Vavedenje Presvete Bogorodice je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika i simbol početka iskupljenja ljudskog roda. Srpska pravoslavna crkva i vernici ga danas obeležavaju crvenim slovom. Ovaj praznik se slavi u spomen na dan kada su roditelji, sveti Joakim i Ana, uveli trogodišnju Mariju u jerusalimski hram, ispunjavajući zavet Bogu.
Presveta Bogorodica je u hramu ostala do 12. godine, posvećujući život molitvama i postu, dok je nakon smrti roditelja bila poverena Josifu iz Nazareta. U njegovom domu primila je blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje Presvete Bogorodice u narodnoj tradiciji
Vavedenje je u narodu poznato i kao Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, a veliki broj vernika ga praznuje kao krsnu slavu. Obeležava se i kao hramovna slava manastira Hilandara na Svetoj Gori. Prema predanju, praznik datira od četvrtog veka, dok pisani izvori potiču iz osmog.
Verovanja i običaji za Vavedenje Presvete Bogorodice
Na ovaj dan prestaje sezona svadbi, koja se nastavlja tek s prvim danima proleća. Prema narodnom verovanju, vreme na Vavedenje predskazuje kakva će biti sledeća godina – kiša donosi rodnu godinu, jak vetar nerodnu, dok hladnoća i sneg najavljuju toplu godinu.
Takođe, na Žensku Bogorodicu se molitvama obraćaju žene, posebno rodilje i nerotkinje, koje često poste i pričešćuju se. Veruje se da noćenje u manastiru Crkovica pomaže nerotkinjama da dobiju potomstvo.
Posebni običaji nalažu da se na Vavedenje ne konzumiraju jela koja sečemo nožem, kako bi se izbegla nesreća. U prošlosti su mlade neveste, okićene cvećem iz venčanih venaca, dolazile na zajednička okupljanja u znak zahvalnosti Bogorodici.
