Ukoliko se pravilno koristi, veštačka inteligencija (AI) može da uštedi vreme i resurse državnim službama u obavljanju svojih delatnosti, pa je potrebno ulagati u istraživanje tih tehnologija, ali i u praćenje razvoja, kako AI ne bi bila zloupotrebljena i kako se ne bi postojeći stereotipi pojačavali a nejednakost produbljivala – zaključci su panel diskusije “Međunarodna saradnja u oblasti veštačke inteligencije i održivi razvoj” koju su u Beogradu danas organizovali “Data Science Conference Europe” i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori izjavio je na panelu da je Italija uložila više od 500 miliona evra za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije i dodaje da se u Italiji trenutno nalazi više od 30 istraživačkih centara koji se bave razvojem AI.
“Akt o AI u Italiji verovatno će biti sličan onome u EU. Nije dovoljno imati samo mnogo podataka za AI, već je potrebno uložiti i u istraživanje i ustanoviti dobre veštine za praćenje AI”, rekao je Gori.
Ambasadorka Švedske Šarlot Samelin izjavila je da je Švedska dosta uložila u Nacionalni centar za AI i dodaje da AI ima pozitivan uticaj na sve privredne delatnosti.
Ona je ukazala da je program za prevođenje pravnih tekstova uštedeo pravnim službama u Švedskoj čak 80 odsto troškova za prevođenje pravnih dokumenata.
Na pitanje da navede primer ličnog korišćenja AI u svakodnevnim poslovima, ona je rekla da koristi AI preko kamere telefona, za prevođenje naziva artikala u srpskim prodavnicama.
Ambasador Francuske Pjer Košar je izjavio da Francuska od 2018. godine ima Nacionalnu strategiju koja se fokusira na istraživanje i regulaciju AI u Francuskoj.
On dodaje da Francuska najviše ulaže u razvoj AI u sektorima zdravstva, odbrane i državne uprave.
“Naša agencija za zapošljavanje koristi AI, kako bi se lakše napravila selekcija kandidata, kao i da bismo proverili da li osobe primaju povremena davanja za nezaposlene”, rekao je on.
Ambasador Brazila Žoze Mauro da Fonseka Kosta Kouto naveo je da u Brazilu trenutno postoji 10 regionalnih centara koji se bave regulacijom i kontrolom AI i dodaje da je zbog sve većeg broja centara za istraživanje AI došlo do povećanja potrošnje električne energije.
“Preko 8000 data centara u svetu, predstavljaju 15 odsto porasta potrošnje energije na godišnjem nivou”, rekao je Kouto.
Kako je istakao, on se nada da će AI ostati kopilot, dok će ljudi biti piloti u svakodnevnom korišćenju te tehnologije.
Ambasadorka Nemačke Anke Konrad ukazala je da Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje koristi AI u rešavanju zločina.
Ona je navela da će Nemačke prisustvo na Samitu AI u Beogradu, na kome će prisustvovati eksperti koji se bave temom AI, biti od velikog značaja za međunarodnu saradnju obe zemlje.
U obraćanju uoči panela, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da smo na raskrsnici tehnološkog napretka i globalnih izazova, pa je ocenio da poziv na međunarodnu saradnju nikada nije bio potrebniji nego sad.
“Znamo da AI nije samo alat, već sila koja može da definiše put kojim ide čovečanstvo i koja može da izleči planetu, podigne ekonomije i stvori jednake šanse za sve širom sveta. Ali da bi ostvarili ovu viziju, moramo da upravljamo razvojem AI sa mudrošću, etikom i inkluzivnošću”, poručio je Žiofre.
Prema njegovim rečima, iz perspektive EU, AI je kamen temeljac inovacije i održivosti, navodeći da EU ima više uspešnih programa koji se tiču AI, poput projekata AI za gradove.
Žiofre je ocenio da se primećuje napredak Srbije na polju AI, dodajući da je EU ponosna što može da učestvuje u projektima na tom polju u Srbiji.
“Inovacije u AI prevazilaze nacionalne granice, nudeći rešenja za globalne izazove, kao što su klimatske promene, zdravstvene krize i ekonomska jednakost”, rekao je Žiofre.
On je iskazao potrebu za odgovornim razvojem AI i podsetio da je EU donela prvi Akt o AI, koji reguliše to polje.
Ocenio je da je Srbija prva zemlja u regionu koja je napravila ogroman korak u strategiji za AI.
Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš u Srbiji izjavio je da UNDP sarađuje sa Vladom Srbije već duži niz godina u oblasti digitalne transformacije, dok je u poslednje vreme fokus u najvećoj meri na tome da se AI iskoristi za opšte dobro i za razvoj javnih usluga, I da se poboljša položaj žena u tehnologiji, pogotovo u oblasti STEM-a (tehničkih nauka).
“Veštačka inteligencija može umnogome da nam unapredi živote, kada je u pitanju primena novih tehnologija u medicini, obrazovanju, ekonomiji, saobraćaju, bezbednosti i drugim oblastima. Takođe, ona može da služi i kreatorima politika, a naš fokus treba da bude na tome kako da obezbedimo održivost, ravnopravnost, zaštitu podataka, zaštitu životne sredine i veće učešće žena u sektorima vezanim za ove tehnologije”, naveo je Beriš.
Beriš je naveo da AI može da utiče na veću zastupljenost srpskog jezika u polju tehnologije i istakao je značaj Samita o AI, koji se država u decembru u Beogradu.
Zamenik britanskog ambasadora Dominik Otvej podsetio je da je AI sastavni deo rada u svim oblastima i ocenio da radnicima omogućava da olakšano završe posao.
“Veštačka inteligencija nam olakšava život i čuva vreme, ali ona mora još da se razvija”, rekao je Otvej.
On je ocenio da AI može da ima mnogo pozitivnih strana koje treba iskoristiti na pravi način i dodaje da osim koristi za pojedinca, ona može uticati i na razvoj ekonomije.
“Veštačka inteligencija uči od nas. Ona nas imitira, navikava se na naše stereotipe i predrasude, zato je važno voditi računa kako je koristimo”, dodao je Otvej.
Panel diskusija “Međunarodna saradnja u oblasti veštačke inteligencije i održivi razvoj” održana je u okviru segmenta “Global AI Development” (GAID) na ovogodišnjoj “Data Science Conference (DSC) Europe 2024”, koja se održava u Beogradu.
