Plivanje je omiljena letnja aktivnost, bilo na bazenu, u reci, jezeru ili na moru. Osim što se tako opuštamo i zabavljamo, činimo i brojne dobre stvari za sopstveno telo.
Voda je osamsto puta gušća od vazduha, pa kao takva ima i drugačiji efekat na čitavo telo. A kako plivanje utiče na naš organizam?
Koža
Jedna od najvećih spoljnih promena koje možemo da vidimo golim okom već i nakon nedelju, dve plivanja jeste da nam koža izgleda zategnutije.
To se događa zato jer se redovnim plivanjem šire krvni sudovi, a to utiče na cirkulaciju. Kada se krećemo, telo proizvodi toplotu koja se oslobađa kroz kožu, što možemo da primetimo po tome da postajemo crveniji.
Ali jednom kada se telo opet rashladi, vidljive su brojne druge prednosti, u kojima svakako prednjači zategnuta koža.
Osim toga, ako tome dodamo i komponentu morske soli tokom plivanja u moru, dobrobiti za kožu se umnožavaju. Morska voda će smanjiti probleme sa aknama i uticaće na smanjenje viška masnoće koje naša koža proizvodi.
Mišići
Tokom plivanja aktiviraju se mišići čitavog tela, a kako je već spomenuti otpor vode snažniji nego prilikom aktivnosti na vazduhu, pomoći će im da se jače oblikuju.
Drugim rečima, plivanje je jedna od aktivnosti koja će najbrže podstaknuti aktivnost mišića, a kada oni budu aktivniji, posledično će jelo sagorevati više kalorija i potrošiti više nakupljenih masnih naslaga.
Nakon što zaplivate po prvi put u sezoni, lako je moguće da ćete iskusiti upalu mišića nakon koje će biti potrebno 24 do 48 sati za njihov potpun oporavak.
Ako želite da preventivno umanjite bol, uradite kratke vežbe istezanja na suvom, tek toliko da podstaknete rad mišića pre nego što uđete u hladnu vodu.
Pluća
Odlazak na more i plivanje često se prepisuju osobama koje pate od bolesti disajnih puteva poput astme. I to nije bez razloga. Tokom plivanja promeniće se ritam disanja, omogućavajući plućima da unose više kiseonika.
Vremenom plivanje može da poveća volumen pluća odnosno najveću količinu kiseonika koju možemo da uneemo.
Prosečna ženska osoba od 35 godina, koja se praktikuje posebne vežbe i nepušač je, unese između 31 i 34 ml/kg/min kiseonika, a uz redovno plivanje to se povećava na 30 do 44 ml/kg/min, a kod sportista znatno više. Time će pluća efikasnije funkcionisati.
Srce
Nakon dva minuta plivanja, telo prelazi u aerobni način disanja, zbog čega se ubrzava puls.
Srce radi na cirkulaciji kiseonikom obogaćene krvi, a puls se povećava kako bi efikasno preusmerio kiseonik u mišiće. Samim tim i mišići dobijaju više kiseonika, što je još jedan dokaz da plivanje utiče na čitavo telo.
Mozak
Kako tokom plivanja dolazi do udisanja više kiseonika, on i krv koja cirkuliše krvnim sudovima, a dolaze i do mozga, pomažu nam da budemo budniji i usredsređeniji. Plivanjem se, osim toga, otpuštaju endorfini, hormoni koji su u našem telu zaduženi za stvaranje dobrog osećaja.
Svemu tome idu u prilog i istraživanja. Doktor Čak Hilmana sa Univerziteta Ilinoj napravio je snimke mozga pre i nakon lagane šetnje, a veruje da se jednako događa i tokom plivanja. Na snimcima je vidljivo da se tada aktiviraju delovi mozga koji su u stanju „mirovanja“ dok telo miruje.
Sve navedeno više je nego dovoljan razlog da i ovog leta plivamo koliko god možemo, bilo na bazenu obližnjoj rijeci, jezeru ili moru.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
