SRBIJA – Smeta im to što Srbija vodi samostalnu i slobodarsku politiku, što nije uvela sankcije Rusiji i što neće da finansira rat u Ukrajini
Evropski parlament (EP) izglasao je danas u Strazburu sramnu rezoluciju koja se tiče nedavno održanih lokalnih i parlamentarnih izbora u Srbiji, ali razlozi tog glasanja su daleko širi i najmanje imaju veze sa samim izborima.
Ovaj najnoviji neprijateljski korak EP dolazi u trenutku kada se svakodnevno intenziviraju pritisci usmereni ka Srbiji. Sve ovo se, prema ocenama analitičara može smatrati pritiskom na srpsku vlast, a posebno na predsednika Aleksandra Vučića, zbog odbijanja da prizna nezavisnost tzv. Kosova i neprihvatanja da uvede sankcije Rusiji.
Naročito je indikativno to što je rezolucija doneta pre finalnog izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), čiji preliminarni nalazi ukazuju da je izborni proces u Srbiji bio regularan.
Još jedna u nizu rezolucija koje služe kao sredstvo pritiska na Srbiju
Istorijat donošenja rezolucija EP, koje su po svojoj suštini antisrpske je dug. Iako su same rezolucije neobavezujuće, a EP nije ni blizu toga da je neko ključno telo za kreiranje i sprovođenje politika na nivou EU, one ipak imaju uticaj i njima se pokušava kreirati slika koja bi naružila imidž zemlje koja je targetirana. Često je država koja je na meti obesnih evroparlamentaraca, upravo Srbija.
Tako je npr. Evropski parlament u rezoluciji usvojenoj 19. oktobra 2023. godine izrazio žaljenje zbog toga što je Srbija nastavila da vodi kampanju protiv priznanja tzv. Kosova i pozvao je na ,, uzdržavanje od dalje eskalacije situacije”. Takođe, u rezoluciji se pet država članica EU koje još uvek nisu priznale tzv. Kosovo pozivaju da to učine.
U prethodnoj rezoluciji, donetoj 10. maja 2023. godine, EP je jasno stavio do znanja da napredak Srbije u pristupnim pregovorima sa EU zavisi od usklađivanja sa sankcijama protiv Rusije, pri tom još i dodatno naglasivši potrebu da Srbija ne sprečava tzv. Kosovo u pokušajima da ono postane član međunarodnih organizacija! Jako provokativno i bezobrazno, reklo bi se krajnje nepoštovanje jedne suverene zemlje, u ovom slučaju Srbije.
Podrška EP političkim akterima u Srbiji iz redova NATO opozicije, a koji su poznati po izjavama da bi priznali Kosovo i sličnim antidržavnim stavovima, koji su ekstremno servilni prema EU, ukazuje na složenu dinamiku uplitanja EP u unutrašnje stvari Srbije, gde se čini da se spoljna politika prepliće sa domaćim političkim pitanjima Srbije. Iza svega, na kraju, stoje čisti (geo)politički motivi političkog Zapada, a sve drugo poput tematike izbora, vladavine prava, medija i ostalog služi samo kao alat za napadanje nepodobnih.
Svi znamo da kada bi hipotetički Vučić pristao da uvede sankcije Rusiji ili da prizna tzv. Kosovo (ili makar samo jednu od te dve stvari da uradi) – preko noći bi nestale kritike iz EU i Evropskog parlamenta. Pošto to nije slučaj i pošto Srbija vodi suverenu politiku, onda se otvaraju razna pitanja i veštački kreiraju afere, ako je potrebno i na osnovu potpunih izmišljotina i lažnih vesti – kao kada spominju nekakvu izbornu krađu, koje nije bilo.
Rezolucija EP, iako se formalno odnosi na izbore, zapravo je u suštini jasna politička poruka Srbiji da će njena evropska perspektiva biti uslovljena priznavanjem Kosova i usklađivanjem sa spoljnom politikom EU, što se u našem slučaju prevodi sa – uvođenjem sankcija Rusiji. Ovakav ucennjivački pristup Evropske unije prema Srbiji izaziva podeljene reakcije u srpskoj javnosti. Mnogi vide sve ovo kao neopravdani pritisak i kaznu Srbiji zato što se ona bori za očuvanje sopstvenih nacionalnih interesa.
Sa druge strane, minorni, ali medijski itekako prisutan i agresivan, deo opozicione javnosti i medija, naprosto likuje kada EU i EP urade ili kažu nešto protiv Srbije, a posebno je to bilo izraženo povodom ove najnovije sramnme rezolucije. NATO opozicija u Srbiji je pokazala da nije dorasla političkom i istorijskom trenutku i da nema ni trunke državotvornosti u sebi.
Umesto da dostojanstveno prisustvuju konstitutuivnoj sednici Skupštine, opozicionari su pravili podele i cirkus. Umesto da u trenucima kada Aljbin Kurti teroriše Srbe na Kosmetu, budu svesni težine trenutka i poziije Srbije, i stanu na stranu svoje države, makar na trenutak zaboravivši unutrašnje političke razlike, oni su se opredelili za udruživanje sa najvećim srpskim neprijateljima, kosovskim lobistima – da udruženi sa njima napadaju sopstvenu zemljiu. Čak se i ponose time. Čast i bruka žive doveka, pa tako će i ova bruka NATO opozicije, koja je (iz)lobirala neprijateljsku rezoluciju EP protiv Srbije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
