Povrće koje čuva vaše srce: Borac protiv upala i visokog holesterola

Prokelj je povrće koje se često naziva “biljkom sreće” zbog svojih brojnih zdravstvenih benefita.

Ovo povrće bogato je hranljivim sastojcima i može pozitivno uticati na vaše zdravlje na nekoliko načina. Prvo, prokelj sadrži važnu aminokiselinu zvanu triptofan, koja stimuliše proizvodnju serotonina, poznatog kao hormon sreće. Ovo može poboljšati vaše raspoloženje i osećaj blagostanja.

Pored toga, prokelj je koristan za snižavanje holesterola. Visok sadržaj biljnih vlakana u prokelju pomaže u procesu snižavanja holesterola. Vlakna se vezuju za žučne kiseline koje su uključene u varenje masti, i na taj način pomažu organizmu da koristi više slobodnog holesterola iz krvi. Ovaj proces smanjuje nivo holesterola u krvi i može doprineti zdravlju srca.

Takođe, prokelj je bogat antioksidansima kao što su vitamini C, E i A, kao i mineral mangan. Ovi antioksidansi pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, što može doprineti opštem zdravlju organizma.

Prokelj takođe ima antiinflamatorna svojstva, što znači da može pomoći u smanjenju upalnih procesa u organizmu. Ovo povrće sadrži glukobrazicin, koji se bori protiv inflamacije na genetskom nivou. Takođe, omega-3 masne kiseline i vitamin K prisutni u prokelju igraju ključnu ulogu u regulaciji odgovora tela na zapaljenske procese.

Kada ga pripremate, važno je voditi računa o termičkoj obradi kako biste sačuvali njegove hranljive vrednosti. Prekomerna termička obrada može uzrokovati da prokelj postane premekan i gubi svoje korisne osobine. Stoga je najbolje kuvati ga u vodi, ali ne predugo.

U zaključku, prokelj je izuzetno hranljivo povrće koje može pozitivno uticati na vaše zdravlje, poboljšati raspoloženje i doprineti zaštiti srca i krvnih sudova. Uključivanje ovog povrća u svoju ishranu može biti korak ka očuvanju zdravog života.

Pročitajte još:

Da li su veganski proizvodi baš toliko zdravi?

Ponuda proizvoda namenjenih veganskoj ishrani utrostručena je između 2013. i 2018. U Velikoj Britaniji polovina stanovništva je dodala zamene za meso u svoju ishranu, dok se gotovo trećina odlučuje za alternativno mleko, prenosi Juronjuz. Recimo, sojino, bademovo, pirinčano… Mnoge od ovih zamena na biljnoj bazi su klasifikovane kao hrana koja je prošla visok stepen obrade da bi bio poboljšan njen ukus i smanjena kvarljivost. Ona je često bogata solju, šećerom i zasićenim mastima, sa dodatnim bojama, konzervansima i aditivima. U Francuskoj ovakve prerađevine čine 39,5% ukupnog unosa kalorija u tipičnoj veganskoj ishrani – što je više nego u slučaju klasičnih […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.