Uzbuđeni smo, raketa je spremna i izgleda odlično, izjavio je Džef Spolding, visoki zvaničnik NASA.
Timovi za lansiranje u svemirskom centru Kenedi na Floridi završili su poslednje pripreme uoči danas planiranog poletanja na prvi probni let džinovske rakete nove generacije Artemis 1, u okviru NASA programa od Meseca do Marsa, punih 50 godina nakon Apolo ere, saopšteno je iz NASA.
Misija Artemis 1 je probni let od ogromnog značaja. Lansiranjem bespilotni Orion modul biće postavljen u orbitu oko Meseca pre povratka na Zemlju.
Prikupljaće ključne podatke pre narednih faza misije – lansiranja modula Orion sa ljudskom posadom u lunarnu orbitu, nakon čega će uslediti prva misija sletanja ljudi na Mesec od 1972. godine.
Zvaničnici NASA potvrdili su da se čini da su svi sistemi spremni za poletanje, a vremenska prognoza predviđa 80 odsto povoljne meteorološke uslove za lansiranje, koje bi danas trebalo da počne oko 10.30 sati po srednjoevropskom vremenu, prenosi Rojters.
Ukoliko bi iz bilo kojeg razloga došlo do odlaganja današnjeg poletanja Artemisa 1, NASA je odredila 2. i 5. septembar kao alternativne datume lansiranja.
-Za sada sve u vezi sa svemirskom letelicom izgleda dobro. Uzbuđeni smo, raketa je spremna i izgleda odlično – izjavio je Džef Spolding, visoki zvaničnik NASA.
Dva minuta nakon lansiranja, dva pojačivača će se odvojiti od rakete, a zatim će uslediti jezgro (koje deluje kao okosnica rakete, obavljajući većinu dizanja tereta).
Ovi delovi će pasti u Tihi okean, dok letelica Orion nastavlja kurs ka Mesecu. Orion će putovati 280.000 milja od Zemlje i hiljadama kilometara iza Meseca tokom misije koja bi trebalo da traje od četiri do šest nedelja.
Nova raketa NASA za Mesec ostala je netaknuta uoči današnjeg lansiranja, uprkos tome što je pet gromova udarilo u lansirnu rampu.
Raketa „Spejs lonč sistem“, visoka 98 metara, najmoćnija je raketa koju je dosad izgradila NASA, preneo je AP.
Napravljena je da pošalje praznu kapsulu u Mesečevu orbitu, pola veka nakon Apolo programa NASA tokom kojeg je poslato 12 astronauta na Mesec.
Ukoliko ovaj šestonedeljni test prođe kako treba, astronauti bi mogli da se vrate na Mesec kroz nekoliko godina, ali zvaničnici NASA upozoravaju da je rizik veliki i da bi let mogao da bude obustavljen.
Pola veka niko nije kročio na Mesec
Sovjetski savez je prvi lansirao satelit i Jurij Gagarin je 1961. godine bio prvi čovek u svemiru. Kenedi je procenio da nije u interesu SAD da prepusti dominaciju u svemiru Sovjetskom savezu“.
Naime, nije bila u pitanju samo trka u svemiru. Bila je to, kako kažu, „hladnoratovska odluka“. Sovjetski savez je uspehe u kosmosu smatrao merilom razvoja društva“.
Zato su Amerikanci morali da stignu na mesec – po svaku cenu. Počela je trka u svemiru. Od 1961. do spuštanja na mesec na projektu je radilo 400 hiljada ljudi – gotovo jedan čovek za svaki kilometar leta, sve dok 20. jula 1969. Nil Armstrong nije, stupajući na mesec izgovorio:
Mali korak za čoveka, veliki korak za čovečanstvo.
Pobeda je koštala 24 milijarde 600 miliona dolara. Krajem šezdesetih godina to je bila ogromna suma, ali i izuzetno značajna za jačanje samosvesti zemlje, smatra Džon Logsden:
Posle misije Apolo 11 bilo je još pet letova sa ljudskom posadom na mesec, ali je interesovanje i u svetu, i u SAD naglo opadalo. Poslednji čovek na Mesecu bio je Judžin Sernon 1972. godine.
Spuštanje na Mesec pre 40 godina pratili su milioni ljudi preko radija i oko 560 miliona na televiziji.
Tada je završen program Apolo – ostalo je 360 kilograma kamenja sa meseca, fotografije i filmovi i nekoliko otkrića kao što je nezapaljivo odelo, bušilica bez kabla i jedna lepa pesma – „Fly me to the moon“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
