Automatski će se snimati još dva prekršaja.
Od kada je 2009. godine donet novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima menjan je skoro svake godine, a uskoro bi trebalo da dođe do usvajanja najnovijih izmena, koje donose brojne novine.
Jedna od njih su saobraćajne kamere i prekršaji koje će ubuduće automatski snimati, piše Blic i podseća da u Beogradu je već startovalo automatsko snimanje prekršaja na pet lokacija ali za sada samo za prolazak na crveno svetlo ili ispred pešačkog prelaza.
Pojedine kamere se koriste i za detekciju prebrze vožnje, a u pripremi je sistem za automatsku detekciju vozača koji nisu vezali pojas i na nedozvoljen način koriste mobilni telefon.
Što je više automatskih kamera, manje je nesreća
Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže za Blic da su sve države koje su omasovile upotrebu sistema za automatsku registraciju prekršaja zabeležile i drastičan pad broja saobraćajnih nezgoda i poginulih.
“Ne bi trebalo to posmatrati kao težnju države da napuni budžet, već kao težnju da spreči pražnjenje budžeta, jer saobraćajne nezgode puno koštaju. Po proračunima koji su rađeni poslednji put 2015. godine reprezentativni troškovi po jednom poginulom su 467.000. To znači da smo, recimo, prošle godine prema toj računici u saobraćajnim nesrećama izgubili 259 miliona evra. To je prema računici iz 2015, ali ako bi uzeli parametre koji su usvojeni nedavno u EU na 1,1 milion, za prošlu godinu bi bilo 610 miliona evra. Gubici su ogromni i neophodna je potreba države da omasovi video nadzor”, kaže Okanović.
Ističe da ovakvih kamera za sada ima na više mesta u glavnom gradu, ali će ih u narednom periodu biti i u drugim gradovima.
Prema njegovim rečima, nema razloga da vozači sada sa strepnjom zure u semafore čekajući crveno svetlo ili kada vide zeleno trepćuće svetlo da panično koče.
“Ukoliko vas uhvati žuto svetlo nećete biti sankcionisani. Trebalo bi da se vozi najnormalnije kao i do sada, uz napomenu, da oni koji su imali običaj da s vremena na vreme prođu na crveno to više neće moći neopaženo da rade”, dodaje on.
Podsećanja radi, za prolazak vozila na crveno svetlo, što pojedine kamere u Beogradu već automatski detektuju od prošlog meseca, tj. za nezaustavljanje vozila ispred pešačkog prelaza koji je regulisan semaforima, propisana je novčana kazna od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana, 6 kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom.
U slučaju da se počinilac prekršaja ne odazove pozivu kada je u pitanju dostavljanje podataka, on čini novi prekršaj za koji je propisana veća novčana kazna.
Kontrola kamerama postoji već godinama
Pukovik Zlatko Belecan kaže da automatska detekcija prekršaja postoji dugo.
“Od 2010. godine se intenzivnije radi na modernizaciji i uvedena je nova tehnika. Stariji se sećaju i trafi-foto kamera koje su snimale prolazak na crveno svetlo”, kaže on.
Ističe da se sada postavlja i nadograđeni sistem detekcije prekršaja koji će omogućiti da se verodostojno dokaže izvršenje prekršaja.
“Zahvaljujući tom sistemu sada će moći da se zabeleži razgovor mobilnim telefonom i vezivanje, odnosno nevezivanje sigurnosnog pojasa. Kontrola prolaska na crveno svetlo se dugo koristi, ali je sada sistem moderniji”, ističe Belencan.
Kako funkcioniše automatsko snimanje prolaska na crveno
On je objasnio po kom principu funkcionišu kamere koje kontrolišu poštovanje saobraćajnih propisa.
“Na prvoj fotografiji vidi prazno mesto, zaustavna linija i crveno svetlo, zatim sledi zaštitni period da ne bi bilo da je neko prošao na žuto koje se ne evidentira u detekciji prekršaja. Na sledećoj fotografiji se jasno vidi prolazak na crveno svetlo, i na sledeće dve fotografije se vidi vozilo koje napušta raskrsnicu, odnosno, prešlo je zaustavnu liniju. To je vrlo bitno radi dokazivanja izvršenja prekršaja i sudska praksa to prihvata kao verodostojni dokaz, jer se nedvosmisleno vidi vreme izvršenja, kada se uključilo crveno svetlo, zatim prazan deo da bi se videlo da vozilo nije prolazilo na žuto kao što neki hoće da protumače”, kaže on.
Prema njegovim rečima na Koridorima 10 i 11 postavljeno je 50 portala kojima se meri prekoračenje brzine, a tokom proteklih šest meseci registrovano je 183.000 prekršaja.
Kazne i do 150.000 dinara
Za prolazak kroz crveno svetlo na semaforu predviđene su adekvatne kazne, zavisno da li se prolazak posmatra kao element nasilničke vožnje, nepoštovanje saobraćajne signalizacije ili ugrožavanje pešaka.
Nekad će vozači proći kroz crveno svetlo usled nemogućnosti da se na vreme zaustave, neadekvatne procene žutog svetla, zatim strelice za dozvoljeno skretanje koja se prebrzo ugasila.
Za prolazak kroz crveno koji reguliše 142. član Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđene su sledeće kazne: Novčana kazna od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana.
Uz jednu od ovih kazni dolazi i šest kaznenih poena i mera zabrane upravljanja vozilom u trajanju od najmanje tri meseca. Ako je vozač prolaskom kroz crveno ugrozio ostale učesnike u saobraćaju kazna će biti veća – od 40.000 do 60.000 dinara ili kazna zatvora do 60 dana, šest kaznenih poena i zabrana upravljanja vozilom u trajanju od najmanje pet meseci.
Kada se uključi crveno svetlo na semaforu pešaci mogu bezbedno preći put preko pešačkog prelaza. Vozači koji ne poštuju signalizaciju direktno ugrožavaju živote pešaka, a predviđena je kazna zatvora od najmanje 15 dana ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara i 14 kaznenih poena uz meru zabrane upravljanja vozilom od najmanje osam meseci.
Ako vozač prolaskom kroz crveno počini saobraćajnu nezgodu, uz pokretanje krivičnog postupka predviđena je kazna zatvora od najmanje 45 dana ili novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara, i 16 kaznenih poena uz meru zabrane upravljanja vozilom od najmanje 10 meseci.
Nasilnička vožnja se posmatra kao težak prekršaj za koji su predviđene drastičnije kaznene mere, a o istoj govorimo ako vozač prođe kroz crveno svetlo na semaforu dva ili više puta tokom 10 minuta.
Vozač na ovaj način ne vodi računa o bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju, što je element koji klasifikuje ovakvu vožnju kao nasilničku. Kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna društveno korisnog rada u trajanju od 240 do 360 sati, 15 kaznenih poena i mera zabrane upravljanja od najmanje devet meseci.
Ako je nasilničkom vožnjom izazvana saobraćajna nezgoda – kazna zatvora od 45 do 60 dana ili kazna društveno korisnog rada u trajanju od 300 – 360 sati, 17 kaznenih poena i mera zabrane upravljanja od najmanje 10 meseci.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
