BEOGRAD – Odluka Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da poveća referentnu kamatnu stopu sa 1% na 1,5% uticaće na blago povećanje rata dinarskih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, ukazuju stručnjaci.
Ako se rast ključne stope NBS nastavi i u narednom periodu poskupeće, prema rečima sagovornika portala N1, svi dinarski proizvodi – od keš kredita do dozvoljenih minusa.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić je ocenio rast referentne kamatne stope NBS, na osnovu koje se formiraju ostale kamatne stope na dinare, kao preokret trenda u proteklih deset godina. Ključna kamatna stopa srpske centralne banke nije menjana od 10. decembra 2020. godine
– Ovo je signal. Došlo je do preokreta, za razliku od trenda koji smo imali prethodnih deset godina kada se referentna kamatna stopa stalno spuštala, a krediti u dinarima bivali jeftiniji i došli na rekordno nizak nivo. Prvi put smo se toliko približili referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke na samo “jedan razlike”, nikad joj nismo bili bliže – rekao je za portal N1 Zoran Grubišić.
Dodao je da se rast referentne kamatne stope može očekivati i u budućem periodu.
Grubišić smatra da se rast referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena neće u ovom trenutku značajno odraziti na građane i privredu u Srbiji.
– Najviše što može da se desi je da blago poskupe dinarski krediti. To će, pak, zavisiti od poslovne politike banke, jer svaka banka ima pravo da to, a ovo je minimalno poskupljenje prosto koriguje kroz smanjenje fisknog dela kamatne stope, svoje marže. Dakle, negde će poskupeti dinarski krediti, negde neće, sve će zavisiti od banke do banke – procenio je Grubišić.
On je istakao da će svi dinarski proizvodi, ne samo keš kredit već i kreditne kartice, kao i kamatne stope na dozvoljene minuse, poskupeti, pogotovo ako dodje do lančanog rasta referentne kamatne stope.
– Kod svega što je u dinarima, što su odobrile banke, može da dođe do nekih korekcija. U ovom trenutku to će biti blago, negde ovi proizvodi neće ni poskupeti. Ipak bih ovo posmatrao u strateškom okviru koji nam govori da će u budućem periodu monetarna politika da se vodi malo drugačije, restriktivnije – naveo je Grubišić.
Podizanje referentne kamatne stope je, kako je istakao, prvenstveno usmereno protiv inflacije – da se dovede u zadati ili projektovani okvir, s obzirom da Srbija vodi politiku ciljane inflacije.
– Ovo je tržišna mera, usmerena na međugodišnju inflaciju, da je dovede u ciljane okvire. Ako dođe do lančanog povećanja referentne kamatne stope, prateći negativan efekat biće poskupljenje kredita, što će negativno uticati na ekonomski rast, rast se destimuliše, jer poskupljujete zaduživanje koje je potrebno i privredi i građanima, čime se smanjuje tražnja i izdaci i jednih i drugih. Ovo je politika hlađenja tržišta koje se pregrejalo – rekao je Grubišić.
Da je neophodno da Narodna banka Srbije još ranije poveća ključnu kamatnu stopu i pre je ukazivao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
On je u autorskom tekstu pisanom krajem februara 2022., kako je podsetio portal N1, naveo da su centralne banke zemalja centralne i istočne Evrope, koje, baš poput Srbije, primenjuju koncept ciljane inflacije, brzo reagovale počevši da povećavaju ključne kamatne stope još u 2021.
To su, naveo je, činile iz preventivnih razloga – zbog rastuće inflacije.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
