OpenAI je rešio problem koji je sprečavao trenutno najpopularniji AI čatbot ChatGPT da napiše ime „David Mayer“. Tokom proteklog vikenda korisnici su primetili da unos ovog imena prekida razgovor i izaziva poruku: „Nisam u mogućnosti da dam odgovor“.
Iako kompanija nije odgovorila na zahteve za komentar, problem je, prema izveštajima, bio rešen do utorka. Kada je upitan za razlog prethodne greške, ChatGPT je naveo da bi to moglo biti zbog „zabrinutosti za privatnost, pristrasnosti podataka ili nepotpunih datasetova“, kao i zbog specifičnih filtera ugrađenih u sistem.
Potencijalne restrikcije zbog zakonske regulative
Korisnici spekulišu da su ovakvi problemi rezultat zahteva podnetih prema Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR). Ova regulativa primorava tehnološke kompanije poput OpenAI-a da uklone određena imena i podatke sa svojih servera.
Na primer, ime „David Mayer“ moglo bi se povezati sa Dejvidom Majerom de Rotšildom, naslednikom čuvene porodice Rotšild. Uprkos rešavanju ovog slučaja, postoji još pet drugih imena, poput
- „David Faber“,
- „Brian Hoods“,
- „Guido Scorza“, „
- „Jonathan Turley“ i
- „Jonathan Zittrain“, kod kojih postoji isti problem.
Zanimljivo je da kad kucamo ta imena u ChatGPT u transkribovanoj formi, on nema ograničenja i koristi ih kao i svaka druga.
Ko su ti ljudi
Ime Džonatan Zitrejn moglo bi da pripada profesoru Pravnog fakulteta sa Harvarda koji je opširno pisao o veštačkoj inteligenciji , dok je Džonatan Tarli, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Džordž Vašington, koji je jednom napisao post na blogu tvrdeći da ga je ChatGPT oklevetao i uništio mu reputaciju optužbom za seksualno uznemiravanje. Profesor Turli je za 404 Media rekao da nije podneo nijednu tužbu protiv OpenAI, ali ga je optužio da je izmislio skandal o njemu 2023.
Strah od cenzure
Korisnici ChatGPT-ja izrazili su zabrinutost zbog nemogućnosti AI bota da izgovori određena imena, navodeći strahove oko cenzure na glavnim tehnološkim platformama.
„Mislim da je lekcija ovde da će ChatGPT biti visoko kontrolisan kako bi zaštitio interese onih koji imaju načine i sredstva da to urade“, napisao je jedan korisnik.
Drugi su primetili da svaki pokušaj pojedinaca da uklone svoja imena sa tehnoloških platformi putem GDPR zahteva ili tužbi mogu dovesti do Strajsendovog efekta, gde napori da se sakriju ili cenzurišu informacije mogu nenamerno da skrenu pažnju na njih, piše Indipendent.
