logo transparend vojvodina uzivo

Postignut dogovor o pomoći zemljama koje su najviše ugrožene klimatskim promenama

Na dvodnevnom sastanku u Abu Dabiju postignut je dogovor o ključnim merama za obezbeđivanje sredstava za ljude koji su najugroženiji posledicama klimatskih promena.

Posle napetih razgovora proteklog vikenda, u okviru priprema za Konferenciju UN o klimatskim promenama (COP28), delegacije iz bogatijih i siromašnijih zemalja su napravili nacrt novog fonda „za gubitak i štetu“, kojim će u početku upravljati Svetska banka.

Dogovor prelaznog komiteta, koji je osnovan u sklopu Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, predviđa da sredstva za fond obezbeđuju velike zemlje u razvoju, kao i SAD, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, prenosi Gardijan.

Foto: Freepik

Planom nije određeno koliko novca će fond isplatiti, ali zemlje koje su najteže pogođene klimatskom krizom se nadaju da će za nekoliko godina dostići stotine milijardi dolara.

Zemlje u razvoju su napravile ključne ustupke, uključujući pristanak da fondom privremeno upravlja Svetska banka.

Razvijene zemlje su pristale na tekst dokumenta u kojem se implicira da one treba da budu ključni donatori, jer će se one „podsticati“ da daju doprinos, dok će se ostali „ohrabrivati“ da to učine.

Plan bi trebalo da bude formalno usvojen na samitu COP28, koja će biti održan od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju.

Klimatski izaslanik Barbadosa Avinaš Persaud izjavio je da je postignut važan rezultat.

Foto: Freepik

– Sada prvi put imamo instrument koji će operacionalizovati međunarodni fond za finansiranje rekonstrukcije, rehabilitacije i preseljenja nakon ekstremnih vremenskih uslova, koji je zasnovan na grantovima. Ovo je važan korak napred i doneće pozitivan zamah drugim klimatskim akcijama – rekao je Persaud.

Međutim, neki aktivisti smatraju da dogovor nije dovoljan da bi se obezbedila finansijska sredstva potrebna za ugrožene zemlje, koja će do kraja decenije verovatno dostići bilione dolara godišnje.

– Ovo je tmuran dan za klimatsku pravdu, jer bogate zemlje okreću leđa ranjivim zajednicama – rekao je je šef za globalnu političku strategiju u organizaciji Mreža za klimatsku akciju (CAN International) Hardžit Sing.

Foto: Freepik

Mnogi smatraju da bi zemlje koje su veliki proizvođači nafte i gasa, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, trebalo da obezbede sredstva za fond, ali su one trenutno izuzete jer su i dalje klasifikovane kao zemlje u razvoju, prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama iz 1992.

Fond za gubitak i štetu, odnosno za spasavanje i rehabilitaciju zajednica pogođenih klimatskom katastrofom, jedno je od najspornijih pitanja u globalnim pregovorima o klimi više od decenije.

Siromašnije zemlje, sa malim ugljeničnim otiscima, najmanje su doprinele klimatskoj krizi, ali snose najveći teret njenih posledica.

Na samitu COP27 prošle godine u Egiptu dogovoreno je da se osnuje fond za gubitak i štetu. Prelazni komitet koji je dobio zadatak da to uradi održao je četiri sastanka od marta do oktobra ali bez uspeha, jer zemlje nisu mogle da se dogovore oko toga ko treba da preuzme najveću odogovrnost za obezbeđivanje sredstava, koje zemlje treba da imaju koristi i kako treba upravljati fondom.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.