Posle jelena lopatara i muflona, na Frušku goru su pre nekoliko dana stigli su i evropski bizoni, vrsta životinja koja je do nedavno bila potpuno zaboravljena na ovom području.
Smatra se da je poslednji bizon u našoj zemlji odstreljen pre više od 200 godina, a Fruška gora je jedino mesto na Balkanu na kojem ponovo počinju da se razmnožavaju ove i danas fascinantne životinje.
Pre skoro 100 godina, evropskih bizona je u Evropi bilo svega pedesetak. Krajem sledeće godine, kada se zaokružuje vek od početka borbe za njihovo očuvanje, stručnjaci procenjuju da će ih na istom prostoru biti više od 10 hiljada. Jedan mužjak i četiri ženke poreklom iz Poljske, već danima žive u svom novom domu, na Fruškoj gori.
– Puštanje ovih bizona u karantinski deo koji je pripremljen ranije za njihovu adaptaciju, zaista je veliki događaj ne samo za NP „Fruška gora” već i za celu Srbiju. Pre pet godina kada smo posetili nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi, ostali smo fascinirani ne samo veličanstvenošću ovih životinja i njihovim značajem za eko sisteme, već i time kolika su turistička atrakcija svakodnevno. I poželeli smo to i u našoj zemlji. Brzo smo krenuli u ovaj projekat jer su nas podržale i republičke institucije i evo, dočekali smo dan kada su iz Poljske stigli i sada ih zajedno gledamo u četrdesetodnevnom periodu karantina i adaptacije, nakon čega će i građani moći da ih vide i dožive isto – ne krije zadovoljstvo Rade Krunić, direktor NP „Fruška gora”.
U prethodnim godinama, jedinke ovih bizona pažljivo su birane od strane najvećih svetskih i evropskih stručnjaka životinjske genetike i očuvanja prirode, koji su iz Poljske stigli zajedno sa bizonima. Ceo njihov transport je pomno praćen, kao i ispuštanje u unapred pripremljeni prostor na Fruškoj gori.
– Divno je videti ih dvadesetčetiri sata nakon transporta da su smireni i da se u novoj sredini ponašaju kao da su oduvek tu. Ovo su mlade jedinke, mužjak je star dve godine, dok su ženke uzrasta od dve do tri godine. To znači da će uskoro svi biti potpuno polno zreli, te su neke procene da bi ste prvu mladunčad mogli dobiti već za možda godinu dana, najviše dve – rekla je Vanda Olek Piasečkasa, profesorka na Univerzitetu u Varšavi, koja je vodeći svetski stručnjak za evropskog bizona.
Ma koliko svi jedva čekali da ih vidite, moraće da sačekaju da prođe period karantina i adaptacije.
Profesorka Vanda Olek Piasečkasa je zajedno sa kolegom iz Španije obišla mesto na Fruškoj gori u kom su novopristigli bizoni smešteni i gde će danonoćno biti praćeni 40 dana, posle čega će tek biti moguće da ih uživo vide i građani Srbije.
– Ja sam pre pet godina prvi put došao na takozvano izviđanje terena i procenjivanje da li je ovaj deo prirode podoban za uzgoj evropskog bizona. Sada sam se vratio da svedočim realizaciji ovog fantastičnog projekta, ali i da podsetim da su ovo velike i divine životinje koje mnogo doprinose očuvanju prirode te, ma koliko svi jedva čekali da ih vidite, budite strpljivi dok se one same prvo ne adaptiraju, to je najbitnije. Lepo se hrane danas što znači da nisu pod stresom i ovi Poljaci mogu polako već da stvaraju srpsko poreklo – našalio se Fernando Moran Kastiljo, rukovodilac španskog projekta Centra za očuvanje evropskog bizona.
Ovaj međunarodni program inače, potekao je od doktora biologije Srđana Dimitrijevića i direktora NP „Fruška gora” čime su pokrenuti ideja, potom donacija doktora Dimitrijevića i danas realizacija za prvih pet jedinki bizona za početak projekta njihovog očuvanja i promocije.
Kao rezultat dugoročnog sprovođenja kontinuiranih mera zaštite, populacija evropskog bizona u divljini porasla je sa oko 1.800 jedinki u 2003. godini na preko 6.200 u 2019. godini. Pošto su poslednje jedinke u divljini odstreljene u Bjeloveža šumi i na Kavkazu 1921. i 1927, preostali bizoni su opstajali samo u zatočeništvu. Prvi program za povratak u divljinu sproveden je 1954. godine. Danas se najveće subpopulacije ove vrste nalaze u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Trenutno, u Evropi postoji 47 krda bizona koja se slobodno kreću, od kojih je najveće krdo u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije i broji oko hiljadu jedinki. Ženka bizona kao i domaća krava, nosi mladunče devet meseci. Evropski bizon postao je simbol ambicioznih poduhvata očuvanja velikih divljih prostranstva u Evropi. Ovaj petogodišnji projekat NP „Fruška gora” realizovan je uz podršku Vlade republike Srbije, Ministarstva za zaštitu životne sredine i ministarstva poljoprivrede, a realizaciju je podržala i ambasada Poljske u Srbiji.
Foto: NP „Fruška gora“
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
