Poruke sa panela o energetici i snabdevanju u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji

NOVI SAD – Postojeća energetska kriza jasno ukazuje da su trenutno najhitnija i najznačajnija pitanja Vlade Srbije obezbeđivanje stabilnog i neometanog snabdevanja energentima tokom 2022. i 2023. godine, upravljanje fluktuacijama cena energije uz što veću predvidljivost, kao i hitna primena mera za uštedu potrošnje električne energije. To je istaknuto na panelu posvećenom energetskoj stabilnosti koji je prošle nedelje u Beogradu organizovala Američka privredna komora u Srbiji.

Globalna ekonomska kriza i geopolitička dešavanja podigli su sigurnost snabdevanja i dostupnost energenata visoko na listu prioriteta države, kompanija, ali i svakog domaćinstva, naveo je istraživač Oksfordskog instituta za energetske studije Aleksandar Kovačević. On je, međutim, upozorio da ogroman fiskalni rizik predstavlja veliki teret za energetski sektor u Srbiji, što dodatno ugrožava energetsku bezbednost. Kovačević je istakao da je domaći energetski sistem apsolutno nespreman za aktuelnu globalnu krizu.

Eneregteski sektor suočava se nedostatkom primarne energije – uglja, gasa i vode, kazao je David Žarković, direktor sektora za trgovinu na slobodnom tržištu Elektroprivrede Srbije. On ipak tvrdi da tokom ove zime restrikcija struje neće biti.

Izvršni direktor SEEPEX-a Miloš Mladenović ocenio je, međutim, da najveći problem na evropskom tržištu električne energije trenutno nije kriza energenata, već kriza likvidnosti.

Za sisteme daljinskog grejanja, pak, najveći problem je što se oko 80 odsto toplotne energije pravi iz prirodnog gasa, ukazao je predsednik Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ Dejan Stojanović.

Zbog eneregetske politike koja se vodi, mi smo sami sebi najveći problem, istakao je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Iz Američke privredne komore u Srbiji ukazali su da je važno da nadležne državne institucije u narednom periodu tesno sarađuju sa privredom kako bi se što efikasnije i bez prevelikih udara ublažili negativni efekti energetske krize. Poručili su i da ostaju posvećeni zalaganjima za zelenu energetsku tranziciju i kreiranje podsticajnog regulatornog okvira za investicije u obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

Intenzivirani radovi na Fruškogorskom koridoru: Trenutno na dva ključna objеkta – most preko Dunava i tunel od 3,5 km

NOVI SAD – Fruškogorski koridor, u dužini od 48 km povеzaćе Novi Sad, Irig i Rumu i nastavićе sе autoputеm Ruma-Šabac – Fruškogorski koridor jе jеdan od ključnih razvojnih projеkata za našu zеmlju, i trеnutno sе nalazimo na jеdnom od dva mosta koji gradimo na tеritoriji grada Novog Sada i upravo ćе izgradnja ovog mosta […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.