Cene nekretnina u EU su u peridou od 2015. do prošle godine porasle 53 odsto, a u nekim zemljama troškovi su čak utrostručeni.
Viši troškovi izgradnje i kamatne stope na hipotekarne kredite, ograničena ponuda i rast kupovine stanova kao investicije doveli su do neverovatnih nivoa cena u pojedinim zemljama EU, prenosi Mina pozivajući se na Euronews.
Mađarska je zabeležila najveći rast cena – stanovi su danas tri puta skuplji nego 2015. godine. Stan u glavnom gradu, Budimpešti, prosečno košta između 250.000 i 1,5 miliona evra.
Sledi Island, gde su cene otprilike 2,5 puta više nego 2015. godine. U glavnoj regiji, Rejkjaviku i šest okolnih opština, stanovi su najskuplji, s prosečnom kupovnom cenom oko 558.000 evra.
Prema podacima Islandske centralne banke, kako se ponuda povećava, a potražnja slabi, cene nekretnina rastu sporije, ali godišnja inflacija cena stanova u martu je iznosila osam odsto.
U ostatku Evrope, takođe, je zabeležen znatan rast cena nekretnina u poslednjih devet godina. Litvanija, Portugalija, Češka, Bugarska, Estonija i Poljska zabeležile su više nego dvostruki rast cena.
Na dnu lestvice nalazi se Finska, gde cene nekretnina nisu znatno više nego pre deset godina. Ipak, postoje velike razlike u ceni stanova u ruralnim područjima i, primera radi, u Helsinkiju.
Prema nedavnom izveštaju platforme Global Property Guide, pad finskog tržišta nekretnina, koji je započeo 2021. i doneo godišnji pad cena od 14 odsto, verovatno je dostigao dno.
Očekuje se da će ekonomski oporavak podstaći postepeni rast cena nekretnina, uglavnom novoizgrađenih, dok će cene rabljenih nekretnina porasti tek marginalno, za jedan do tri odsto ove godine. Rabljeni stanovi u proseku koštaju 4.610 evra po kvadratnom metru, što za stan od 75 metara kvadratnih znači 345.900 evra, dok je u Helsinkiju taj iznos bliži iznosu od 400.000 do 500.000 evra.
Eurostat nema podatke o cenama nekretnina u Grčkoj, ali prema Indeksu stambenih nekretnina Banke Grčke, cene su u urbanim područjima tek neznatno iznad nivoa iz 2008.
