BEOGRAD – U Srbiji u subotu, 1. oktobra počinje popis stanovništva i trajaće do kraja oktobra, građani će odgovarati na 69 pitanja, a na tri nije obavezno da daju odgovor.
Za razliku od onog iz 2011. godine, Albanci iz Preseva, Medveđe i Bujanovca, ovaj popis neće bojkotovati, potvrđeno je Tanjugu od njihovih političkih predstavnika.
Direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačcević rekao je za Tanjug da će popisivači u subotu u osam sati ujutru krenuti sa radom na terenu, dodajući da će predpopisne radnje, kao što je prikupljanje podataka o novim kućnim brojevima početi već sutra (u sredu).
“Popisivači će kućne brojeve unositi u aplikacije koje se nalaze na njihovim laptopovima”, rekao je Kovačević i dodao da će na terenu biti oko 17.000 ljudi.
Prema njegovim rečima, od 69 pitanja, na tri građani ne moraju da daju odgovor, a to su veroispovest, maternji jezik i nacionalnost, a osnovna pitanja su obavezujuća.
“Popis je, inače, zakonska obaveza. Nije cilj da se primenjuju sankcije koje jesu propisane. Popisivači će nastojati da po svaku cenu iskomuniciraju sa domaćinstvom, ako ne uspeju tokom jednog dana da urade popis, ostavljaće poruke, pokušaće drugog dana, trećeg… Na kraju će ostaviti poruku da osoba koja se traži sama kaže kada joj je zgodno da popisivač dođe. Ako ni to ne pomogne, onda će se primenjivati sankcije”, objasnio je Kovačević.
Kada je rec o visini kazne, ona je od 20.000 do 50.000 dinara.
“Popisivači su dužni da se predstave, da ponude svoju identifikaciju, koju građani mogu i da zapišu”, rekao je on.
Prvi rezultati popisa se, prema njegovim rečima, mogu očekivati vrlo brzo, već krajem novembra, jer se sada sve radi pomoću aplikacija koje su na kompjuterima popisivača.
Kovačević podseća da je popis stanovništva međunarodna obaveza koju su propisale Ujedinjene nacije i da se to sprovodi decenijama.
“Građani znaju od kakvog je značaja popis stanovništva. To je jedna infrastrukturna informacija koja služi i kao podloga za druga istraživanja i pravljenja odgovarajućih evidencija i politika”, podsetio je Kovačević i podvukao da su indivudalni podaci zaštićeni zakonima i da građani ne moraju da brinu.
Na pitanje o učešću Albanaca sa juga Srbije, Kovačević kaže da je to sada jedan od najznačajnijih momenata, ističući da je sa njihovim predstavnicima u prisustvu ministarke Gordane Čomić razgovarao ovog leta kada im je objasnio šta se sve čini da popis bude najkorektniji, te da će obuhvatiti i one koji nisu u zemlji.
“Uredno su formirane komisije u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, regrutovani su popisivači, neće biti nikakvih problema, spremni smo da izađemo u susret i da pomognemo sve što treba”, rekao je Kovačević.
Jedan od tamošnjih političkih predstavnika Šaip Kamberi potvrdio je za Tanjug da će Alabanci sada učestvovati u popisu stanovništva.
“Presudno je bilo da imamo adekvatan broj popisivača i mogućnost da se popiše dijaspora”, rekao je Kamberi.
Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša ocenio je za Tanjug da je to izuzetno dobra odluka, jer, kako kaže, da bi Albanci koristili prava, od osnovnih kao što je pravo na dokumenta, pa do priznavanja diploma, zapošljavanja i druga koja su im zagarantovana, moraju se prvo identifikovati.
“Pozitivan primer kako se koriste prava je nacionalna zajednica Mađara”, rekao je Beriša.
On tvrdi da, prema nezvaničnim podacima, u Srbiji živi oko 180.000 Albanaca.
Na pitanje šta je sada presudilo da Albanci učestvuju u popisu, Beriša kaže da su u pitanju dva aspekta, jedan je da su Albanci shvatili da se moraju identifikovati, a drugi je pokušaj da se povuče paralela od određenih partija koje funkcionišu na prostoru, kako kažu, Preševske doline, između severa Kosova i Preševske doline.
On dodaje da se mora poštovati terotorija na kojoj se živi i da je to osnovno pravilo, te da se odatle konzumira ono što Ustav i zakon dozvoljavaju.
“Samim tim taj bojkot koji im je nametnut od strane političkih partija je ukinuo ta prava na uključenje u svakodnevni život, u sve društvene pore prema Beogradu. Rešavanje albanskog pitanja u Srbiji je sa Beogradom, niti je sa Briselom, niti sa Vašingtonom, a dobar primer je saradnje kroz Otvoreni Balkan sa Tiranom i Skoljem”, rekao je Beriša.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
