Iako nije poput fazana ili jelena naširoko poznat lovački simbol, jarebica je izuzetno važna karika svakog ekološkog sistema. Prisustvo jarebice u lovištu je siguran znak da je priroda na tom lovnom terenu očuvana.
Mada je nevelika po svojim dimenzijama i težini, jarebica je izuzetno korisna za poljoprivrednike, jer prava je sreća za useve ako na njima žive „trčke“, kako još u narodu nazivaju jarebicu. U prošlosti su ljudi znali da su ove životinje i te kako korisne jer tamane bube zlatice, skakavce, repine pipe i razne životinjice i insekte koji nanose ozbiljne štete poljoprivrednicima.
Poljska jarebica (Perdix perdix) je veličine oko 35 cm, a sa rasponom krila ima oko 50 cm. Životni vek ove divljači je oko tri godine. Jarebice uglavnom žive u jatima od deset do dvadeset jedinki na manjim parcelama koje su zasađene krompirom, žitom ili kukuruzom, a zbog svoje sposobnosti da brzo trči po tlu, uglavnom traži terene u čijoj blizini ima živice i grmlja, što je pogodno za skrivanje od mnogobrojnih neprijatelja.
Ova mala ptica ima veoma ukusno meso i zato se nalazi na meti lisica, šakala, divljih mačaka, vrana, svraka. Ipak je za jarebicu najveći neprijatelj jaka zima. Iako mogu da izdrže do minus 30 stepeni, na velikoj hladnoći su lak plen za predatore. Jarebice u teškim zimskim uslovima uginu i usled izgladnelosti, jer zimi nema insekata, a ispod zaleđenog snega ne mogu doći do zrnevlja i semenja, koje je u tom periodu osnovna hrana trčke.
U Srbiji najznačajnija populacija jarebice živi na jugu zemlje, gde im pogoduje umerena klima i velike površine obradivih ali i zaparloženih polja. Tu jarebici u prilog ide i slabo korišćenje savremenih agrotehničkih mera u poljoprivredi. Zbog svega navedenog, na takvom području poljske jarebice imaju dobre uslove za razmnožavanje i na terenima juga zemlje je zato najbolji lov te lepe divljači.
Jarebica je na vratu i prsima prepoznatljiva po pepeljastosivom perju. Starijeg mužjaka odlikuje skladna boja kljuna zemljaste boje, dok one mlađe prepoznajemo po kljunu plavkaste boje. Rep jarebice ima crvenkastu boju i po njemu se ova ptica lako raspoznaje. Zbog raznobojnog perja jarebica se ističe kao jedna od najlepših ptica. Iako nevelika, pravi veoma prijatne i skladne pokrete, što se može zapaziti ako se iz prikrajka posmatra dok kljuca insekte po usevima. Jarebica je veoma oprezna divljač, jer ima dosta razvijeno čulo vida i sluha. Čim oseti neku opasnost, daje se u odlučan beg do najbližeg zaklona.
Rasprostranjena je po čitavoj Evropi. Živi i u našoj zemlji, ali male je brojnosti, te se neznatan broj lovačkih društava može pohvaliti tom divljači u svom fondu. Pošto se radi o korisnoj životinji, unošena je i na druge kontinente, gde se uspešno proširila kao lovna divljač. Poljska jarebica živi u jatu do početka sezone parenja, kada ljubavni zov, koji počinje u februaru, odvoji jato na parove. Ptice se do februara drže zajedno u jatu i zbog hladnoće, jer tako grupisane lakše prebrode teške zimske uslove. Iako se radi o miroljubivoj ptici, u doba parenja, kada proradi instinkt, mužjaci se ogorčeno bore za ženke. Sve vreme parenja i staranja o potomstvu mužjak ostaje samo sa jednom ženkom, koja u aprilu i maju snese od deset do šesnaest jaja. Težina jaja je svega devet grama i na njima naizmenično leže mužjak i ženka, čime se sve vreme održava potrebna temperatura za izleganje ptića.
Jarebice se gnezde u detelini, koja im pruža dobre uslove za skrivanje, a priroda je jaja učinila teško vidljivim za predatore, koji ih vrebaju kao pravu poslasticu. Ono što tu malu pticu u očima ljudi čini velikom, jeste osećaj velike ljubavi za potomstvo. Ako se desi da kojim slučajem ženka ugine, mužjak preuzima ulogu majke i mladunce brižno odgaja. Mi bismo rekli – izvodi na životni put.
Poljska jarebica se lovi u periodu od 15. oktobra do 30. novembra i to uz pomoć pasa i lovačkim puškama sa neolučenim cevima (puška sačmarica) i patronom, tj. sitnijom sačmom, popularnom desetkom. Zbog male brojnosti jarebice država je uvela lovostaj na tu divljač u leto 2021. godine, sa rokom važenja na tri sezone. U zemljama sa razvijenom poljoprivredom, uz pomoć naučnika, unošeni su parovi jarebica u cilju suzbijanja štetnih insekata. Rezultati su pokazali da se jarebice mnogo efikasnije bore protiv štetočina nego što to čine razni hemijski preparati, koji pri tom zagađuju zemljište. Dokazano je da se radi o pravim saveznicima poljoprivrednika u borbi sa štetočinama, što je pravo prirodno bogatstvo, koje je čoveku pružila majka priroda. Zbog toga je važno jarebicu čuvati i štititi, kako od raznih neprijatelja, tako i od krivolova i jake zime. Lovci se savetuju da u vreme „ljutih“ mrazeva na lovni teren unesu dodatnu hranu i zrnevlje, čime se osigurava stabilan broj jedinki u lovištu. Jarebica će nam to sigurno vratiti na najbolji način – suzbijaće insekte i radovati nas lepim bojama perja i specifičnim oglašavanjem, koje je siguran znak očuvane ekološke ravnoteže u lovištu.
