Poljoprivrednici kupili 21.000 novih traktora u poslednje četiri godine

AGRAR – Zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede (50-65% vrednosti traktora), kao i finansiranju preko IPARD programa, u poslednje četiri godine poljoprivrednici u Srbiji kupili su 21.000 novih traktora, ističe Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KIITE u Novom Sadu, jedne od najvećih uvoznika poljoprivredne mehanizacije u Srbiji.

Nadležne institucije treba da razmišljaju o obnavljanju i oživljavanju proizvodnje poljoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, zbog velikog broja malih poljoprivrednika. Činjenica je da je Srbija od izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar. Godišnje se u proseku uveze oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna.Vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina kreće se na nivou koji premašuje 100 mil EUR godišnje. Pored nove mehanizacije, u zemlju je za poslednjih godinu dana stiglo i oko 13.000 polovnih traktora koji će dobro da dođu i da se ubrzaju radovi na poljima u Srbiji. Jer, u zemlji je danas ukupno oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Međutim, dobar deo te mehanizacije je stariji i od svojih vlasnika. Tako nije retkost da vlasnici od tri stara traktora za vreme sezone poljoprivrednih radova sklapaju u jedan kako bi mogli da odu do njive i da obave poslove.

U agraru Srbije i dalje su dominantni poljoprivrednici sa malim posedima, čak 78%, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana, i to skoro 90%. U Srbiji je danas 19 miliona parcela i 565.000 poljoprivrednih gazdinstava. Međutim, čak 217.623 njih su vlasnici poseda veličine do dva hektara. To značio da su parcele usitnjene i da ih ima čak 19 miliona. Mišković, kaže da će popis poljoprivrede u 2022. godini dati realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije.

Poljoprivrednici u Srbiji poseduju oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna, kao i oko milion priključnih mašina u radnom stanju, a tek svaka peta mašina je nova. Prosečna starost traktora je, prema nekim procenama, 30 godina.

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku postoji oko 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga je 4,1 miliona hektara obradivo, dok se koristi 3.476.000 hektara. U toku je i žetva pšenice na oko 630.000 hektara. Očekuje se ukupno, prema prognozi RZS, rod od oko 3.184.000 tona. Dovoljno za domaće potrebe koje sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose oko 1,55 miliona tona godišnje.

Najveće površine ili oko 955.000 hektara ove godine zauzeo je kukuruz. U rekordnim godinama na približno takvim površinama bilo je i oko osam miliona tona roda. U 2021. godini bila je suša koja je “pojela dobar deo prinosa” pa je ubrano oko šest miliona tona “žutog zlata”. U 2021. godine izvezeno je agrarnih proizvoda u vrednosti 4,9 mlrd USD, a najveći prihod je od izvoza kukuruza i to je donelo prihod od 557 mil EUR.

Ove godine se očekuje rod od oko sedam miliona tona “žutog zlata”. Posle podmirenja domaćih potreba koje su oko četiri miliona tona, ostalo će moći da se izveze. Međutim, analitičari ukazuju da se od kukuruza u preradi može dobiti oko 10.000 različitih proizvoda. Zato se predlaže da se on pretvori u proizvode viših faza prerade, pa da se posle izvozi, a ne da se samo prodaje kao sirovina za hranu.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Search
Close this search box.