SRBIJA – JP Elektroprivreda Srbije raspisalo je tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za gradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica.
Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, izradu ove projektne dokumentacije, pored ostalog, treba bazirati na idejnom projektu iz 1981. god. koji je uradio beogradski Energoprojekt-Hidroinženjering iz Beograda i dokumentaciji Analize i investiciono-tehnička dokumentacija (Energoprojekt Hidroinženjering i Elektroenergetski Koordinacioni Centar, Beograd, 2021. god.).
Buduća reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bistrica je derivaciono postrojenje sa mašinskom zgradom lociranom u blizini desne obale reke Lim, na potezu između brane Potpeć sa nizvodne, i postojeće hidroelektrane Bistrica sa uzvodne strane.
– Na taj način je postojeća akumulacija Potpeć predviđena kao donja, dok se gornja novoprojektovana akumulacija formira izgradnjom nasute brane na pregradnom profilu Klak, nizvodno od postojeće brane “Radoinja”. Mesto brane Klak se nalazi u kanjonskom delu Uvca, oko 5 km nizvodno od brane Radoinja. U cilju stvaranja gornje akumulacije sistema RHE Bistrica predviđena je izgradnja brane visine oko 90 m iznad korita, čime bi se ostvarila predviđena kota akumulacije. Akumulacioni bazen se prostire skroz do brane Radoinja – stoji u dokumentu.
Osnovnu opremu RHE Bistrica činiće, kako je navedeno, 4 agregata tipa Francis nominalne (izlazne) turbinska snage P =157,1 MW i maksimalne (ulazne) snaga pumpe P = 167,9 MW, kao najpovoljnije tehničko rešenje za kotu normalnog uspora u gornjoj akumulaciji od 810,00 mnm i za instalisani protok postrojenja 4 h 54,0 m3/s u turbinskom, odnosno 4 h 42,0 m3/s u pumpnom režimu rada.
Sumirano, budući projekat RHE “Bistrica” se sastoji od sledećih objekata:
• brane “Klak” sa prelivom i optočnim tunelom,
• dovodno-odvodnog tunela sa ulaznom građevinom, zatvaračnicom, sifonom preko Rutoške reke i temeljnim ispustom na njemu,
• vodostana i vodostanske zatvaračnice,
• cevovoda (nadzemnog i podzemnog),
• mašinske zgrade sa pristupima,
• odvodnog tunela sa izlaznim građevinama,
• ostalih objekata (priključak na prenosni sitem, plato za razvodno postrojenje, platoi za montažu, pristupni putevi i dr.),
• adaptirane brane i preliva Radoinja.
Napominje se da je dokumentaciju potrebno uraditi u dve faze.
Prva podrazumeva pripremu dokumentacije za izradu idejnog projekta, odnosno izradu Prostornog plana područja posebne namene, pripremu idejnog rešenja, pribavljanje lokacijskih uslova, kao i geodetske, geološke, hidrogeološke i ostale istražne radove radovi za pripremu idejnog projekta.
– S obzirom da je proteklo više od četrdeset godina od prethodne kampanje istraživanja ovog terena potrebno je aktuelizovati geološke podloge – navodi se u tenderu i dodaje da će se samo za potrebe definisanja količina vode koje gravitiraju od profila brane “Radoinja” do profila brane “Klak”, hidrološka merenja i osmatranja vršiti u toku jedne godine.
U okviru planske dokumentacije, radiće se i strateška procena uticaja projekta na životnu sredinu.
U drugoj fazi radi se idejni projekat u okviru koj će se između ostalog utvrditi izbor optimalnog prečnika derivacionog tunela i cevovoda (sifona) čime se definiše konačna instalisana snaga u pumpno-turbinskom režimu rada, kao i izabrati tip i osnovne karakteristike turbina i potrebne opreme, definisati uslovi regulacije itd.
Takođe, analiziraće se i uticaj RHE Bistrica na optimalno angažovanje elektrana EPS-a u ciljnim godinama analize (2030, 2035, 2040), odnos količina struje utrošene na pumpanje vode količine i proizvedene električne energije, prognoza veleprodajnih cena struje u Srbiji i regionu u datom periodu, kao i uštede i dodatne prihodr u slučaju da je RHE Bistrica u pogonu, ali i procena troškova
eventualne kupovine električne energije za pumpanje u RHE Bistrica, itd.
Rok za izradu idejnog projekta sa studijom opravdanosti je 18 meseci od uvođenja u posao.
Tender ističe 28. januara, o ostalim detaljima OVDE.
Podsetimo, mogućnost izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica iz EPS-a je najavljena letos, i tada je rečeno da bi RHE imala snagu oko 680 megavata. Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je u okviru energetskog investicionog plana vrednog 17 mlrd EUR, planirana i gradnja RHE Bistrica.
Prema rečima Save Bezmarevića, izvršnog direktor za proizvodnju energije u EPS-u, o.na bi osigurala balansne kapacitete u energetskom sistemu za priključenje dodatnih elektrana koje koriste obnovljivu energiju..
Inače, gradnja RHE Bistrica u planu je već 4 decenije, ali se u realizaciji nije odmaklo.
Najavljivao ju je i ondašnji ministar energetike Petar Škundrić 2010. godine, a pre 10 godina EPS je sa kanadsko-kineskim konzorcijumom kompanija Lavalin i China Nuclear Power Engineering potpisao Memorandum o saradnji za razvoj projekta ove reverzibilne hidrocentrale, čija je vrednost tada procenjena na oko 600 mil EUR, a rok za gradnju na oko šest godina.
Tadašnji direktor EPS-a Dragomir Marković kazao je da su reverzibilne hidroelektrane su zlatne rezerve svakog elektroenergetskog sistema, te da su posebno značajne za balansiranje u energetskom sistemu na koji su priključene vetroelektrane.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
