Počelo redovno jesenje zasedanje Skupštine Srbije

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

BEOGRAD -Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja, a tim povodom ispred Doma Narodne skupštine postavljena je počasna garda. Sednica je počela uz intoniranje himne.

Narodna skupština sastaje se u dva redovna zasedanja, jedno počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.

Siniša Mali predstavio set ekonomskih zakona u parlamentu

Ministar finansija  Siniša Mali predstavio je danas u parlamentu set od četiri ekonomska zakona, kojima se, između ostalog, definiše pitanje isplate 20 evra u decembru za punoletne građane Srbije i kojima se predviđa uvođenje tranzicionog perioda za prelazak na novi model fiskalizacije.

Mali je poslanicima prvo predstavio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-KOV-2.

Kako je rekao, izmenama navedenog zakona definisano je davanje jednokratne novčane pomoći od 20 evra u decembru ove godine za punoletne državljane Srbije.

“Ovo je zakon koji predviđa isplatu 20 evra za sve građane Srbije u decembru ove godine. Za pomoć od 20 evra mogu da se prijave svi oni koji su postali punoletni nakon 24. aprila 2021. godine. Za njih otvaramo mogućnost prijavljivanja na isti način kao i do sada preko sajta Uprave za trezor od 15. do 30. novembra“, rekao je ministar finansija.

Ministar je podsetio da svi građani koji su se u maju prijavili za novčanu pomoć u iznosu od dva puta po 30 evra, kao i penzioneri, ne treba ponovo da podnose prijavu jer će im pomoć biti automatski uplaćena u decembru.

Mali je naveo da je i ova pomoć deo velikog paketa od osam milijardi evra namenjenih građanima i privredi i predstavlja samu završnicu trećeg paketa mera.

Podsetio je i da je u maju svim građanima i penzionerima isplaćeno 30 evra, zatim da je svaki vakcinisani građanin dobio 3000 dinara, a penzioneri su dodatno 22. septembra dobili 50 evra. Isplaćeno je zatim 60 evra za sve nezaposlene, zatim tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mirko, mala i srednja preduzeća i preduzetnike i velika preduzeća. Dodatno su isplaćene dve pune minimalne zarade za samosatalne umetnike i još dve pune minimalne zarade za sve koji su zaposleni u ugostiteljstvu i turizmu. Mali je podsetio i da je u planu da se u februaru ili martu isplati dodatnih 20.000 dinara za penzionere.

“Snaga države se ogledala u ovim paketima pomoći. Naše javne finansije su stabilne, novca imamo, a sva obećanja koja smo dali ispunjavamu u dan i dinar“, rekao je Mali.

Ministar je predstavio i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o fiskalizaciji. Kako je naveo propisom je planirano uvođenje novog modela fiskalizacije, što je jedan od najvažnijih projekata koje Ministarstvo finansija trenutno realizuje.

“Želimo da zamenimo postojeći zastareli sistem fiskalizacije koji datira još od 2003. godine. Mi sada koristimo 4G tehnologiju, pričamo o uvođenju 5G mreže a GPRS sistem je uveden pre tri ili četiri generacije novih tehnologija. Vreme je da ga promenimo. Taj novi sistem donosi velike koristi za našu privredu jer neće imati više troškove defiskalizacije fiskalnih kasa, obavezu čuvanja papirnih traka a ni godišnjih servisa“, naveo je Mali.

Prema njegovim rečima, velika prednost ovog zakona je da će povećati efikasnost rada Poreske uprave, smanjiće nelojalnu konurenciju svima onima koji plaćaju poreze i tako dorineti njihovom uspešnom poslovnju.

“Zakon je ključni zakon za borbu protiv sive ekonomije. Novi sistem je fleksbiliniji, otvara tržište kada su u pitanju fiskalni uređaji, korisnici mogu da koriste mobilne telefone, tablete i ide se u korak sa digitalizacijom i modernom tehnologijom“, kazao je Mali.

On je naveo da se izašlo u susret prirednicima, pa je uveden prelazni period u kome će moći da rade postojeće i novo rešenje, od 1. novembra do kraja aprila naredne godine.

“Privrednici su tražili prelazni period od šest meseci i dobili su ga. Kada su rokovi u pitanju već 1. oktobra krenula je prijava preko sajta Poreske uprave svih poreskih obveznika da prijave svoja prodajna mesta i do jutros 892 poreska obveznika su se prijavila sa 1400 prodajnih mesta“, rekao je Mali i pozvao ostale poreske obveznike da se prijave u narednih mesec dana.

On je dodao ni jedan dinar poreske obveznike neće koštati uvođenje novog sistema. Obezbeđeno je šest milijardi dinara, kako bi se pokrili troškovi nabavke fiskalnih uređaja. Uredba je usvojena na sednici Vlade prošle nedelje i predviđa subvenciju od 100 evra za svaki fiskalani uređaj i dodatnih 100 evra za svako prodajno mesto. Za one koji nisu u sistemu PDV-a taj iznos će biti povećan za 20 odsto.

“Ko želi da iskoristi ove subvencije prijaljivanje će preko sajta Poreske uprave krenuti od 15. oktobra i trajaće do kraja januara“, naveo je Mali.

Prema njegovim rečima krenule su i pripreme za elektronske fakture, pa će od 1. januara sledeće godine svi subjekti u javnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronske fakture a do kraja sledeće godine to će važiti i za sve one koji su u privatnom sektoru, a koji si u sistemu PDV-a.

“Sa novim sistemom fiskalizacije i primenom sitema e-faktura, ćemo zadati konačan udarac sivoj zoni u našoj zemlji. Postojaće oni koji rade u skladu sa zakonom i oni koji su u crnoj zoni. Ali onda ćemo na poseban način sa državnim organima, Poreskom upravom i poreskom policijom da se nosimo sa tim. Dakle, učinićemo naš privredni ambijent mnogo konkurentnijim i atraktivnijim“, rekao je Mali.

Ministar finansija je predstavio poslanicima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, istakavši da su dva osnovna razloga za promenu ovog zakona.

“Prvi je da bi se uskladio sa izmenama Zakona o fiskalizaciji a drugi kako bi dodatno dali fleksibilnost privrednim subjektima koji duguju Poreskoj upravi i ušli su u problem sa izmirivanjem poreskih obaveza zbog pandemije korona virusa. Izmene ovog propisa omogućujuju svima koji su ispoštovali rokove za plaćanje glavnice duga PU, da dobiju mogćnost za odlaganje plaćanja kamata. To su bili zahtevi privrednika i njima izlazimo u susret“, naveo je Mali.

Poslednji zakon koji je Mali predstavio u Skupštini je Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija ad Novi Sad za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica – Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).

“Vrednost ove investicije je 89 miliona evra. Ukupna dužina pruge je 98 kilometara a deo koji prolazi kroz našu zemlju je dug 38,5 kilometara. Veoma je važno da je ovde reč ne samo o rekonstrukciji postojeće pruge, već i gradnji nove pruge koja nedostaje na pojedinim deonicama. Veoma važan propis za nastavak saradnje između Srbije i Mađarske“, naveo je Mali.

Kako je naveo i ovaj propis pokazuje koliko smo posvećeni ulaganjim i u putnu i u železničku infrastrukturu. „Već sledeće godine vozićemo se brzim vozovima od Beograda do Novog Sada za 30 minuta“, kazao je on.

Po celoj Srbiji se takođe ubrzano radi a samo u ovom trenutku ima sedam auto-puteva koji se grade i po tome smo najveće gradilište u Evropi.

“Gradimo autoput Preljina-Požega“, Moravski koridor, Kuzmin-Sremska Rača, zatim Lajkovac-Valjevo, peti je Ruma-Šabac-Loznica, šesti je Novi-Sad-Ruma (Fruškogorski koridor) , sedmi je brza saobraćajnica od Surčina ka Novom Beogradu i očekujem da ćemo do kraja godine započeti radove na izgradi brze saobraćajnice autoputa od Niša, Pločnika prema Merdarama, izgradnji dunavske magistrale, od Požarevca ka Golupcu i radove na izgradnji autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad“, naveo je Mali i dodao da je sve ovo deo programa Srbija 2025 koji smo na putu da ispunimo.

Ministar Mali je rekao da je Ministarstvo finansija promenilo projekciju rasta BDP-a za ovu godinu.

“Na osnovu rezultata iz trećeg kvartala ove godine mi očekujemo da u trećem kvartalu imamo umesto stope od 5,6 osto da imamo stopu rasta od sedam odsto. U prvih šest meseci bila je stopa privrednog rasta od 7,6 odsto, pa sa sedam odsto iz trećeg kvartala ja očekujem da ćemo imati najmanje sedam odsto stopu rasta do kraja ove godine. Predsednik Vučić je bio u pravu, biće nam rezultat mnogo bolji. To znači da ćemo imati jednu od najvećih stopa rasta ove godine a kada uzmete i minus od 0,9 odsto prošle godine za ove dve godine najveće ekonomske krize, pandemije koronavirusa, Srbija će biti među top tri zemlje u Evropi kada je ekonomski rezultat u pitanju. Za građane Srbije važno je to da što nam je veća stopa BDP jer da možemo da razgovaramo o većim penzijama i platama i to su teme sa kojima ćemo izaći u narednih par dana kada budemo sumirali konačne rezultate za treći kvartal“, rekao je Mali .

Tagovi:

Pročitajte još: