NOVI SAD – Nakon jučerašnjeg sastanka dekana novosadskih fakulteta sa ministrom prosvete prof. dr Dejanom Vukom Stankovićem, oglasio se i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) prof. dr Srđan Rončević. Njegove reči o potrebi dijaloga sa studentima i zalaganju za nesmetan tok nastave naišle su na oštre reakcije zaposlenih i studenata koji ne podržavaju višemesečnu blokadu.
Uprkos javno izrečenim stavovima, više nastavnika sa PMF-a ističe da od 6. decembra – kada je blokada uvedena – pa sve do nedavno, dekan nije preduzeo konkretne korake ka obnavljanju nastavnog procesa. Umesto toga, zaposleni su dobijali dopise o zabrani pregleda seminarskih i završnih radova, kao i o obustavi komunikacije sa studentima u vezi sa nastavom.
Posebno zabrinjavaju informacije da zaposleni nisu bili upoznati sa ključnim dopisima Ministarstva prosvete, u kojima se tražilo očitovanje o održavanju nastave na PMF-u, kao i podsećanje na zakonske obaveze dekana i zaposlenih. Prvi odgovor na dopis Ministarstva stigao je sa zakašnjenjem od sedam dana, dok je na drugi odgovoreno – preko društvenih mreža.
Pritisak na dekana, naročito nakon obustave dela zarada vezanih za izvođenje nastave, pokrenuo je inicijative zaposlenih za povratak u učionice. Ipak, uprkos obećanjima datim i zaposlenima i Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje, nastava još uvek nije obnovljena. Umesto toga, svedočimo odugovlačenju i sazivanju neformalnih sastanaka koji nisu u skladu sa statutom fakulteta.
Poseban problem predstavlja i činjenica da se „glas studenata“ u očima uprave svodi na mali broj onih koji aktivno učestvuju u blokadi. Tokom najintenzivnijih protesta, plenumu je prisustvovalo najviše 200 studenata, dok PMF broji više od 6.000 upisanih. Postavlja se pitanje: gde su ostali? Da li su njihova prava manje vredna? I da li ih dekan uopšte vidi?
Tiha većina studenata – koja ne želi da učestvuje u nezakonitim blokadama, ali ni da bude izložena društvenoj osudi – ostaje bez glasa, bez prava na obrazovanje i bez podrške. Njihova očekivanja su jasna: da fakultet funkcioniše u skladu sa zakonom i statutom, da mogu studirati i završavati započete studije. I to nije privilegija, već ustavno i zakonsko pravo.
Ne treba zaboraviti da većinu tih studenata školuje država – sa više od 4.000 evra po studentu godišnje. Studenti koji sami plaćaju školovanje nalaze se u još težem položaju, pogotovo kada se tome dodaju troškovi života, neizvesnost nastavka studija i neodbranjeni završni radovi.
Zato zaposleni i studenti koji nisu deo blokade jasno poručuju: dosta je bilo blokade. Vreme je za zakonit rad, za nastavu, i za poštovanje svih studenata – ne samo glasnih.
