Plima, oseka, pun ili mlad… Kakva je veza između menstrualnih ciklusa i ciklusa Meseca

Ljudi iz brojnih različitih kultura dugo su povezivali menstrualni ciklus sa fazama Meseca. Ipak, koliko god da su sličnosti između prosečnog vremena ciklusa i Meseca neverovatne, malo je dokaza o povezanosti. Istraživači međutim nastavljaju da analiziraju, porede, proveravaju, ispituju…

Istraživački tim iz Francuske i SAD otkrio je da ritmovi menstrualnog ciklusa verovatno upravljaju unutrašnjim satom tela, a ne zbirom procesa svojstvenih samom ciklusu.

Postoji slaba, ali značajna povezanost sa orbitalnim periodom Meseca, što ponovo čini aktuelnom teoriju o povezanosti brojnih promena kod čoveka sa fenomenima plime i oseke.

Verovatno toliko mnogo kultura povezuje lunarne i menstrualne cikluse jer: Mesečeve faze se ponavljaju u proseku na svakih 29,5 dana, traju oko sedam sati, dok menstrualni ciklusi imaju srednju dužinu od 29,3 dana, iako ima odstupanja „u danima“ među pripadnicama ženskog pola.

S druge strane, skeptici tvrde da je ovaj sinhronicitet puka slučajnost, pogodna za merenje vremena, ili možda samo maštanje o magičnom uticaju planeta i satelita…

Iako nikada nije posebno govorio o menstruaciji, Čarls Darvin je 1871. godine predložio da lunarne veze mogu imati evoluciono poreklo: „U lunarnim ili nedeljnim periodima nekih od naših funkcija, očigledno još uvek zadržavamo tragove našeg prvobitnog rodnog mesta, obale koju su ispirale plime“.

Postoje dokazi da je to slučaj sa vrstama koje se za reprodukciju oslanjaju na plimu, poput nekih riba i ljuskara.

Analiza ciklusa kod žena iz Evrope i Amerike
Istraživači su ispitali podatke o skoro 27.000 menstrualnih ciklusa kod 2.303 Evropljanke i kod 721 žene iz Severne Amerike.

Njihova analiza je otkrila nešto što se zove „fazni skokovi“, u kojima menstrualne faze „skaču“ unapred da bi se poklopile sa telesnim satom koji je – izvan procesa.

„Ako se ciklus produži, iz bilo kog razloga, ovaj proces zasnovan na satu se prilagođava da bi ga brzo skratio“, rekao je neuronaučnik Klod Gronfijer, sa Univerziteta u Lionu u Francuskoj, za BBC Science Focus.

„Sat” ljudskog tela ima period od nešto više od 24 sata, bez obzira na spoljašnje faktore kao što je količina vremena izloženog Sunčevoj svetlosti. Iako se neznatno razlikuje među pojedincima, ovaj cirkadijalni ritam je veoma stabilan, i važi za sve.

U nedostatku sunčeve svetlosti – koja resetuje telesni sat na 24-časovni dan, može da se desi da dođe do poremećaja sinhronizacije, sa čime je skoro svako imao prilike da se susretne u životu, kada se žali na „poremećen bioritam“.

Istraživači sugerišu da, ako je unutrašnji sat uključen u menstrualni ciklus, onda bi i dužine ciklusa bile na sličan način stabilne kod žena. Otkrili su slab, ali statistički značajan odnos između menstrualnog i lunarnog ciklusa, koji je varirao u zavisnosti od geografskih podataka.

„Menstrualni ciklus je češće počinjao kod žena u periodu rastućeg polumeseca u Evropi, dok je u Severnoj Americi to bio slučaj u vreme punog meseca“, pišu autori.

Iako nemaju jasno objašnjenje za ovu razliku, oni sugerišu da bi to moglo biti zbog drugačijih navika i načina života (kao što su ciklusi spavanja i buđenja) između ljudi sa tih kontinenata.

„Pred nama je mnogo posla i nadamo se da će naše kolege krenuti sa nama u ono što bi moglo biti buduća oblast cirkadijalne medicine“, rekao je Gronfijer.

Tim naučnika smatra da bi dobijeni rezultati njihovog istraživanja mogli da dovedu do poboljšanja postojećih ači i do potencijalnih novih tretmana problema sa sterilitetom.

Navode i da je što više informacija o tome kako geni regulišu menstrualni ciklus ključno za razumevanje njegove hronobiologije. Prethodna studija je otkrila specifičnu varijantu gena povezanu sa hormonom koji utiče na dužinu ciklusa.

Potrebno je više istraživanja sa većim grupama da bi se potvrdili ovi novi nalazi i razumeli osnovni mehanizmi.

„Ako se postojanje unutrašnjeg sata koji kontroliše menstrualni ciklus potvrdi u daljim studijama, onda bi medicinski tretman poremećaja ovulacije mogao da koristi inovativne i uspešnije hronobiološke pristupe“, pišu autori.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.