STRAZBUR, JUL 1518. – Usred toplog letnjeg dana, žena po imenu Frau Trofea izašla je na ulicu i počela da pleše – bez prestanka, bez muzike i bez očiglednog razloga.
Njen neobičan čin pokrenuo je jedan od najzagonetnijih fenomena u evropskoj istoriji – masovnu plesnu maniju poznatu kao „plesna kuga“.
Ples bez kraja – i bez spasa
U samo nekoliko dana, plesno ponašanje Frau Trofee proširilo se na desetine građana Strazbura, tada u sastavu Svetog Rimskog Carstva (današnja Francuska). Do avgusta te godine, oko 400 ljudi bilo je zahvaćeno neobjašnjivim nagonima da plešu danima i noćima. Mnogi su, iscrpljeni do krajnjih granica, umrli od srčanog udara, moždanog udara ili totalnog fizičkog kolapsa.
Fenomen nije bio ni umetnost ni ritual – bio je tragedija. I to masovna.
Šta je izazvalo plesnu kugu? Tri vodeće teorij
1. Ergotna toksikoza – prirodni LSD?
Jedna od najčešće spominjanih teorija jeste trovanje ergotom – gljivicom koja raste na raži i sadrži psihoaktivne supstance slične LSD-u. Simptomi ergotizma uključuju halucinacije, grčeve i nekontrolisane pokrete. Ipak, protivnici ove teorije tvrde da bi trovanje izazvalo više fizičkih bolova i paralizu nego višednevni ples.
2. Masovna histerija – psihološki slom zajednice
Druga teorija istoričara i psihologa je kolektivna psihogena bolest, poznata kao masovna histerija. Strazbur je tada bio pogođen glađu, bolestima i političkom nestabilnošću. U takvom okruženju, strah i stres mogli su izazvati kolektivni psihološki poremećaj kod osetljivih pojedinaca – koji se potom prenosi kao lančana reakcija kroz zajednicu.
3. Religijska verovanja – kazna svetog Vitusa
U 16. veku, mnogi vernici su se plašili svetog Vitusa, zaštitnika plesača i epileptičara. Verovalo se da će nepoštovanje sveca izazvati kaznu u obliku prisilnog plesa. U tom kontekstu, masovna uverenja u nadnaravne sile mogla su igrati ključnu ulogu u psihološkoj pripremi za ovakvo kolektivno ponašanje.
Plesna kuga iz psihološke perspektive
Fenomen plesne kuge danas se često proučava kroz prizmu socijalne psihologije i kolektivnog ponašanja. Kolektivna trauma, verska uverenja i nedostatak naučnog razumevanja fizičkih i mentalnih bolesti u to vreme stvorili su plodno tlo za širenje ovakvih iracionalnih pojava.
Masovna histerija nije nestala s renesansom – ona se i danas pojavljuje, ali u modernijim oblicima, kroz panike, teorije zavere i društvene mreže. Plesna kuga nas podseća da ljudska psiha može podleći uticaju mase i okolnosti, često na način koji je logici i nauci teško objasniti.
Zaključak: Fenomen koji i dalje zbunjuje nauku
Plesna kuga iz 1518. godine ostaje jedan od najbizarnijih i najslabije objašnjenih događaja evropske istorije. Bilo da je reč o otrovima iz prirode, kolektivnom stresu, religijskoj panici ili njihovoj kombinaciji – ovaj slučaj je dragocen podsetnik da istorija čuva i one priče koje prkose zdravom razumu.
