Ovaj narod važi za najlepše afričko pleme.
U severozapadnoj Namibiji živi pleme Himba. Ovi nomadski pastiri najviše naseljavaju regiju Kaokoland, a populacija broji oko 50 000 ljudi. Oni su monoteisti i veruju u boga Makurua. Naziv su dobili još u 19. veku, a reč Himba znači prosjak.
Mnoga plemena, pa i ovo, pažljivo skrivaju svoje običaje od osude ostatka sveta.
Žive nomadskim načinom života, pretežno se izdržavajući od stočarstva i sakupljanja plodova. Poslovi su strogo podeljeni. Žene se bave svakodnevnim aktivnostima muzenja krava i brige o deci, dok muškarci odlaze u lov, ponekada i na duži vremenski period.
Lepota na plemenski način
Himba žene na vrlo neobičan način neguju svoju lepotu. Za razliku od savremenih dama, Himba žene “kozmetičke” proizvode skupljaju u prirodi. Najpoznatija dnevna krema ovih zanimljivih žena je otijze, crvena pasta koja nastaje mešanjem životinjske masnoće i oker pigmenta.
Ovom mešavinom Himba žene premazuju kožu i kosu kako bi se zaštitile od oštre pustinjske klime i naglasile svoju lepotu. Štiti ih od insekata, a u pastu ponekad dodaju mirisnu smolu kako bi „šarmantnim mirisom prirode“ privukle muškarce i stvorile porodicu.
Se dette innlegget på Instagram
U životu ovog naroda postoje duboke razlike između muškaraca i žena. Kroz istoriju najveći problem plemena Himba bila je suša, koja je uticala na njihovu svakodnevicu. Voda je bila retka i kao takva posebno vredna, te je usvojen zakon koji nalaže da samo muškarci mogu da koriste vodu u higijenske svrhe.
Danas je jedan od najistaknutijih problema Himba žena to što nemaju pristup vodi kako bi se osvežile, istuširale, oprale kosu ili odeću. Kako bi održale higijenu, ove žene se svakodnevno kupaju u dimu.
Se dette innlegget på Instagram
Žene rade, muškarci većaju
Žene i devojke obično obavljaju fizički intenzivnije poslove od muškaraca i dečaka. Primera radi, nose vodu za potrebe celog sela, skupljaju drva za ogrev, brinu o vinovoj lozi, kuvaju, izrađuju nakit, muzu krave i ovce, čuvaju decu… Dakle, Himba žene rade gotovo sve što svakodnevni život zahteva, a muškarci su zaduženi isključivo za uzgoj i čuvanje stoke, klanje i učestvovanje na veću sa seoskim poglavarima.
Prosečni Himba muškarac ima dve žene. Devojčice, obično desetogodišnjakinje, udaju se za muškarce koje biraju njihovi očevi. Iako je ova praksa u Namibiji zabranjena, kod plemena Himba je još uvek raširena. Nakon venčanja dečak postaje punopravni član zajednice, a devojčice moraju da rode dete kako bi ih društvo prihvatilo kao punopravne članice.
Se dette innlegget på Instagram
Dečja pesma
Od svih afričkih plemena koja danas postoje, jedino u plemenu Himba se datum rođenja dece računa ne na dan kad je dete rođeno niti na dan kad je začeto, već na dan kada majka odluči da želi imati dete. Kada žena iz plemena Himba odluči da želi da postane majka, obično se osami i sedne ispod drveta u šumi, gde osluškuje zvukove tako dugo dok ne čuje pesmu deteta koje želi da dođe na svet.
Nakon što čuje pesmu deteta, vraća se muškarcu s kojim želi da ima dete i uči ga toj pesmi. Kada vode ljubav pevaju spomenutu pesmu kao način dozivanja deteta na svet. Kada ostane trudna, majka pesmi uči i sve babice i starije žene u selu, kako bi detetu, kad se rodi, svi okupljeni oko njega mogli otpevati njegovu pesmu u znak dobrodošlice. Kako dete raste, i svi ostali u selu uče njegovu pesmu. Ako dete padne ili se povredi, neko iz sela mu priskače u pomoć i peva mu njegovu pesmu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
