Pleme Tuarezi su muslimani ali imaju potpuno obrnute životne navike i običaje od onih koji su opšte poznati za ovu veru
Postoji jedno muslimansko pleme koje živi po potpuno suprotnim pravilima od svega na šta ste navikli. Tuarezi su narod koji pripada drevnim berberskim plemenima, uglavnom smešteni na području Sahare.
Ne zna se koliko ih tačno ima – između 100.000 pa do tri miliona, ali budući da se sastoje od brojnih plemena različitih po načinu života, mnoge spaja samo jezik. Tuarege često zovu „Plavim narodom“, jer vole da nose plavu odeću. Po veri su sunitski muslimani, ali im na religiju dosta utiče i drevna pred-islamska tradicija. Predstavljaju jedan od retkih muslimanskih naroda gde muškarci umesto žena pokrivaju lice, ali to nije sve.
Pre nego što se pripadnica ovog plemena uda, može da menja partnere i živi prema istim pravilima i slobodama kao i muškarci. Takođe, žene ne nose velove, dok ih muškarci nose, i to tirkizno plave, po čemu je ovaj narod i dobio ime. Kada je fotografkinja Henrijeta Batler uradila serijal fotografija sa pripadnicima ovog naroda, pitala ih je zašto je to tako. Odgovor je glasio da žene imaju prelepa lica, i žele da mogu da ih vide.
Žene takođe mogu da se razvedu, a nakon razvoda, zadržavaju svoju imovinu. Kult matrijarthata toliko je jak da se zet ne usuđuje da u istoj sobi podeli obrok sa taštom. Tačnije, sramno je da muškarac jede u prostoriji sa bilo kojom ženom sa kojom nema intimne odnose, a vrhunac bezobrazluka bio bi da podeli obrok sa taštom.
Još je mnogo tradicija koje bi ostatak muslimanskog sveta smatrao neprihvatljivim, a ovaj muslimanski narod tako živi. Recimo, kao što smo već naglasili, muškarci pokrivaju lica, a ne žene. I dalje traje rasprava stručnjaka zašto je to tako – dok neki veruju da je razlog praktičan – da spreče da im pesak ulazi u oči, drugi misle da time sprečavaju zle duhove da izađu iz čoveka u pređu u drugo telo.
Seksualne slobode u ovom narodu su velike – muškarac može da uđe u ženinu kuću, ali na sporedni ulaz. Provodi noć sa ženom, dok se ostatak porodice pravi da to ne primećuje. Žena može da bira koliko će partnera primiti u kuću i kada će ih primiti. Ključno je da sve bude izvedeno diskretno i sa najvećim poštovanjem, objašnjava fotografkinja koja je sa ovim narodom provela mnogo vremena. Zbog ovih sloboda se žene ovog naroda udaju kasnije u odnosu na ostatak muslimanskog sveta – negde oko 20. godine.
Muškarci žene zavode pesmama koje pišu za njih, to je ključni sastojak udvaranja i prosidbe. Žene su mahom pismene, pa često i one sastavljaju pesme.
Udaja ženama ne predstavlja oduzimanje slobode. Kuća, kao i sve životinje u njoj, pripadaju ženi. To je najveće bogatstvo na ovim prostorima.
– Životinje su život. Pijemo njihovo mleko, jedemo njihovo meso, oblačimo njihovu kožu, trampimo ih za ono što treba. Ako nema životinja, nema ni kuće – objasnili su Tuarezi fotografkinji.
Mnogo je razvoda u ovom narodu. Ako do toga dođe – ženi ostaju kuća i životinje. A obično su žene te koje pokreću razvod. Nakon razvoda, muškarac se najčešće vraća u kuću svojih roditelja samo sa kamilom.
Razvod nije tragedija u ovom narodu. Naprotiv, obično se tada napravi velika zabava kako bi narod znao da je žena ponovo slobodna za udaju.
Tradicija matrijarhata tako je jaka da se porodično stablo gleda prema ženskim članovima porodice. Muškarac ženidbom prelazi u ženinu porodicu, umesto suprotno kako je tradicionalno. Još jedan komad tradicije je da muškarac svoju imovinu ostavlja deci svoje sestre umesto svojoj deci jer se smatra da su sestrina deca bliža korenu porodičnog stabla od njegovih – kvaka je u tome što je sestrino dete garantovano iz njene porodice, dok se muškarac ne može zakleti da je njegovo dete zaista njegovo.
Pročitajte još:
