KIKINDA – Na poručjima u Vojvodini gde zemljište nije pogodno za žitarice uzgajaju se voće i druge kulture. Lešnici i proizvodi od košunjavog voća sve su traženiji i na stranom tržištu, pa ima profita čak i kada je rod, kao ove godine zbog suše, umanjen za trećinu.
Aleksa Raca ima 23 godine, apsolvent je na novosadskom Poljoprivredniom fakultetu, ali i jedan od desetak uzgajivača lešnika u selu Nakovu kod Kikinde.
Plantažu od 2,8 hektara je zasnovao pre šest godina i trenutno se uzgajaju četiri sorte lešnika. Reč je o organskoj proizvodnji, a uz primenu agrotehničkih mera i zalivnih sistema, u proseku sa jednog hektara dobije tonu i po lešnika.
“Osobenost lešnika je da je veoma otporan na mraz, do 16 stepeni u minusu on može da podnese temperaturu. Zemljište na ovom lokalitetu je prevashodno peskovito što pogoduje lešniku”, objašnjava Aleksa Raca.
Pre godinu dana Aleksa je počeo i preradu lešnika. Trenutno to jedini radi u Nakovu, a specijalizovane mašine i oprema mu mogućuju preradu i drugog koštunjavog voća. Svi su proizvodi bez aditiva i konzervansa.
“Lešnikov puter koji se pravi od čistog pečenog lešnika, hladno ceđeno ulje lešnika i nešto novo kod nas – to je med i lešnik što je zamena za klasičan krem”, dodaje Aleksa Raca.
Dodaje da, pored lešnika koji gaje, na jednoj manjoj plantaži imaju kajsije od kojih se dobija hladno ceđeno ulje koštice kajsija koje je, kaže, po svojim svojstvima veoma lekovito.
“Takođe nabavljamo badem i kikiriki za proizvodnju potpuno prirodnih putera”, priča Aleksa Raca.
Proizvodnja lešnika postala je porodični posao od kojeg se može lepo živeti i već im se nudi plasman robe za izvoz. U porodici Raca planiraju proširenje prerađivačkih kapaciteta, ali i podizanje novih plantaža, ne samo lešnika već i kajsija, badema i kikirikija.
