Planovima Evrope da se boljim povezivanjem mreža za prenos električne energije proizvedene iz sunca i vetra zameni ruski gas, mogla bi se isprečiti birokratija.
Naime, prema najnovijem istraživanju britanskog instituta za energiju Ember, u Evropskoj uniji presporo se izdaju dozvole za gradnju solara i vetroelektrana u mrežu, a najsporije – u Hrvatskoj.
U Emberu su, analizirajući podatke 12 članica Unije koje su mogli da prikupe, utvrdili da se u Hrvatskoj dozvole za instaliranje i stavljanje u mrežu solara čeka 48 meseci, a za vetroelektrane 120 meseci, dok su traženi rokovi Evropske unije u oba slučaja 24 meseca.
Kriterijum EU za solare, prema istom izvoru, dosad su ispunile samo tri članice, predvođene Litvanijom, koja svojim ulagačima u energiju sunca sve potrebne dozvole izdaje u roku godinu dana. Unutar preporučenog roka za tu vrstu “obnovljivaca” su i Belgija i Rumunija.
Kada su u pitanju zadati rokovi EU za vetroelektrane, nijedna članica EU dosad nije ispunila kriterijume, a najbliže je “dobacila” Rumunija, koja izdaje potrebne dozvole u roku od 30 meseci, piše Jutarnji list.
“Izdavanje dozvola uključuje sve administrativne procese potrebne za sprovođenje ideje do same izgradnje vetroelektrane ili solarne elektrane, uključujući osiguranje dozvola za izgradnju, sprovođenje procene uticaja na okolinu i prilagođavanje lokalnom planiranju prostora – pojašnjava se u izveštaju Embera, u kojem se analiziraju i izgledi članica Unije u ostvarivanju zacrtanog udela proizvodnje električne energije iz vetroelektrana.
Prema potonjem kriterijumu, Hrvatska je u vrhu liste analiziranih država, odnosno među njih četiri koje će, utvrdio je Ember, dostići očekivani udeo proizvodnje iz vetroelektrana do 2030. Hrvatskoj u toj računici društvo prave Švedska, Finska i Litvanija. U tom delu istraživanja Ember je imao potrebne podatke svih 27 članica Unije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
