SRBIJA – Izrada Vodonične strategije Srbije je multidisciplinarni proces i zahteva doprinos celokupne stručne javnosti i naučne zajednice, rečeno je na predstavljanju Nacrta Vodonične strategije Republike Srbije na Mašinskom fakultetu, objavila je Privredna komora Srbije.
Predstavljanjem nacrta tog dokumenta otvoren je dijalog o mogućnostima razvoja i primene vodoničnih tehologija u elektro-energetskom sistemu, industriji, saobraćaju, obrazovnom sistemu i drugim oblastima privrednog i društvenog života.
Ministarstvo rudarstva i energetike je krajem 2021. poverilo PKS posao koordinacije izrade separata Strategije upotrebe vodonika u energetici i industriji, kao integralne komponente Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040, sa projekcijama do 2050.
Za izradu Nacrta osnovnog koncepta Vodonične strategije PKS je angažovala konzorcijum okupljen oko Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku Nemačkog saveznog ministarstva za saradnju i razvoj (BMZ) putem Nemačko-srpske Inicijative za održivi rast i zapošljavanje, a u okviru projekta “Razvoj Nacrta vodonične strategije Republike Srbije i organizacija okruglih stolova i promocije”.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalnizaciju u PKS Mihailo Vesović posebno je zahvalio Ministarstvu rudarstva i energetike koje je prepoznalo temu vodonika kao izuzetno važnu i što je posao izrade poverilo baš PKS.
On se osvrnuo na trenutnu energetsku krizu i u tom kontekstu, podvukao značaj razvoja i primene obnovljivih izvora energije, posebno sa aspekta proizvodnje “zelenog” vodonika, što je i osnovni cilj ovog projekta.
Naglasio je da je na ovom projektu potvrđena dugogodišnja uspešna saradnja i partnerstvo sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ).
Dekan Mašinskog fakulteta, Vladimir Popović, istakao je važnost multidisciplinarnosti ove tematike, koja upućuje na to da se, tokom izrade ovog strateškog dokumenta, pored neposredno angažovanih institucija i pojedinaca, uključi celokupna stručna i naučna zajednica.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Maja Matija Ristić podvukla je izuzetan značaj ovog dokumenta, posebno u kontekstu finalizacije izrade Nacionalne strategije energetike i Integrisanog nacionalnog plana za energiju i klimu i potrebe da se osnovni koncept Vodonične strategije uskladi sa ova dva strateška dokumenta.
Istakla je važnost daljeg povećavanja udela obnovljivih izvora energije u sveukupnom energetskom miksu Srbije, imajući u vidu i Evropski zeleni dogovor i Zelenu agendu za Zapadni Balkan.
Koordinator Tima za izradu osnovnog koncepta Nacrta vodonične strategije Srbije Radivoje Mitrović dao je kraći prikaz najnovijih istraživanja u domenu tehnologije, proizvodnih procesa, potrebe razvoja stručnih kadrova u visokoškolskom obrazovanju i nauci, dao osvrt na značaj razvoja i primene vodonika u svetu i EU.
Otvorio je i pitanje potencijala i resursa za proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika u industriji, energetici, poljoprivredi, saobraćaju i drugim delatnostima u Srbiji, i osvrnuo se i na potencijalne rizike u pogledu trenutne ekonomske isplativnosti proizvodnje vodonika, bezbednosne aspekte, finansijske i druge izazove vodonične tranzicije.
U diskusiji su učestvovali neposredno eksperti koji rade na dokumentu, a govorilo se o potencijalima u energetici, iskustvima EU u primeni vodonika u gorivnim ćelijama za pogon autobusa, o predviđanjima da bi udeo vodonika u energetici mogao da naraste i do 25 odsto do 2060, kao i o zainteresovanosti privrede gde je istaknuta spremnost za uključivanje u konkretnije pilot projekte uz naznaku da pored investicionih troškova, posebno treba imati u vidu kasnije operativne troškove (OPEX) za održavanje instalacija i postrojenja.
Učesnici skupa pozvali su stručnu javnost da se uključu u razvoj strategije čiji je prioritet praktična primena.
Finalizacija Nacrta vodonične strategije podrazumeva njenu potpunu usklađenost sa Nacionalnom strategijom energetike i Integrisanim nacionalnim planom za energiju i klimu, Straegijom niskougljeničnog razvoja Srbije sa Akcionim planom i drugim važnim nacionalnim dokumentima i politikama.
Najavljeni su i skupovi sa civilnim sektorom, promotivni događaji u regionalnim privrednim komorama i drugo.
Učesnici su istakli da treba iskoristiti EU programe finansiranja i kroz konkretne pilot projekte testirati inovativna rešenja, graditi kapacitete, inovirati znanja i aktivno se priključiti tranziciji ka zelenoj i digitalnoj ekonomiji.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
