Praznici nam stižu, sa njima i neizostavno obeležje svakog doma, koje sa velikom pažnjom biramo i ukrašavamo. Novogodišnja jelka. Osim utrkivanja čija će biti viša ili raskošnija, postoji nešto važnije.
Mnogo puta se naša odluka o prirodnoj ili veštačkoj jelci zasniva na tradiciji, estetici ili pristupačnosti. Da li se u obzir uzima i ona „sitnica“ koja se zove zaštita životne sredine?
Volite li miris prirodne jelke? Da li ćete biti dovoljno odgovorni da se o njoj brinete? Ako je odgovor da, onda je nastavak priče za vas.
Sve što ste želeli da znate o prirodnim jelkama, a niste znali koga da pitate, saznaćete od sagovornice Tatjane Batalo, pejzažnog arhitekte u „ Zelenilu Beograd“, koja nam pre svega kaže:
– Za pohvalu je interesovanje naših ljudi za prirodne jelke. Sve češće se odlučuju za žive jelke, te možemo zaključiti da je svest o važnosti svakog drveta, posebno u gradskim uslovima, značajno porasla.
Kao i obično najviše se traže jelke sa busenom visine od 1 do 1.5 metra.
– One su i najadekvatnije po svom gabaritu za stanove. Takodje biraju se jelke sa lepo rasporedjenim granama duž celog stabla, za koje treba izdvojiti od 1.500 – 2.500 dinara u zavisnosti od visine biljke.
Unošenje prazničnog drveta u kuću je tek prvi korak. Dalji se tiču brige i zaštite jelke od svih, za nju, štetnih faktora.
– Jelku, ukoliko je posadjena u saksiju, potrebno je redovno zalivati. To znaci jednom nedeljno. Takodje bih preporučila da joj obezbedite dovoljnu vlažnost vazduha povremenim orošavanjem biljke, ali to naravno zavisi od mogućnosti, ali i podloge na kojoj se nalazi saksija. Biljku je potrebno drzati što dalje od izvora toplote i često provetravati prostoriju u kojoj se jelka nalazi, kaže nam sagovornica i dodaje da:
Treba imati na umu da su to biljke za eksterijer i da teže podnose uslove koji vladaju u stanu.
– Odrzavanjem optimalne vlage u zoni korenovog sistema, orošavanjem, provetravanjem i držanjem što dalje od izvora toplote održaćete drvo svežim. Ali pre svega, da bi biljka opstala, jako je bitno prilikom kupovine obratiti pažnju na veličinu busena, koji nikako ne sme biti mali. Što veći busen, veće su šanse da vam biljka opstane!
I kićenje jelke nije bezazleno kao što se misli. I tu postoje mere opreza kojih se moramo pridržavati ako našoj jelci želimo dobro.
– Mora se paziti da se ne oštete grane, naročito vrh jelke. Što se samog kićenja tiče, postoje neke smernice prema kojima se krupne kugle i ukrasi stavljaju na donje grane, dok se kako se jelka kiti ka vrhu postavljaju srednji pa sitniji ukrasi. Pre kačenja ukrasa, preporuka je postaviti osvetljenje tj lampice.
Šta da radimo sa prirodnom jelkom kada prođu praznici?
– Kada prodju praznici jelku treba izneti napolje, ali tako što ćete je postepeno privikavati na niže temperature. To znači da je iz prostorije koja se greje treba izneti i drzati par dana u prostoriji sa slabijim ili bez grejanja, a tek onda izneti na spoljne temperature. Jelku možete posaditi u dvorište ili na neku otvorenu zelenu površinu tek kada to vremenski uslovi dozvole, tj. kada počne period sadnje, savetuje Tatjana Batalo, pejzažni arhitekta.
Uz malo truda, možete uživati u neodoljivoj atmosferi i mirisu koje će u dom uneti prirodna jela ili smrča, a tome zamene nema.
I zapamtite, kada praznici prođu, to isto drvo možete ponovo posaditi i tako biti od koristi životnoj sredini.
