U našem brzom digitalnom svetu, rukopis počinje da liči na izgubljenu umetnost, naročito za generaciju Z – one rođene između kraja 90-ih i početka 2010-ih. Ova promena nas tera da se zapitamo o budućnosti načina na koji komuniciramo i razmišljamo.
Nedavna studija Univerziteta u Stavangeru otkrila je nešto prilično alarmantno: oko 40 odsto pripadnika generacije Z gubi veštine pisanja rukom, veštine koje su ključne za ljudsku interakciju već oko 5.500 godina.
Digitalna tehnologija je potpuno promenila način na koji komuniciramo. Aplikacije kao što su WhatsApp i društvene mreže poput Instagrama podstiču nas na brzo slanje poruka punih skraćenica i emotikona. Kako ove platforme preuzimaju primat, pisanje rukom postaje sve ređe među mlađim osobama. Danas su tastature i ekrani osetljivi na dodir svuda – od školskog rada do poslovnih e-mailova.
Zašto je pisanje rukom važno za vaš mozak?
Pisanje rukom je izuzetno važno za razvoj mozga – tera vaš mozak da radi na načine na koje kucanje ne može. Povezano je sa ključnim veštinama kao što su pamćenje i razumevanje onoga što čitate ili čujete. Pisanje rukom zahteva fine motorne veštine i mentalnu koncentraciju, što pomaže u jačanju učenja.
Izveštaji sa nekoliko univerziteta, podržani pričama u turskom listu Türkiye Today, pokazuju da studenti generacije Z često imaju problema kada treba da napišu bilo šta rukom. Osećaju se „zbunjeno“ kada ih pitaju da pišu jasno jer su van vežbe, što rezultira neurednim napisanim slovima koja je teško pročitati.
Profesor Nedret Kiliceri je lično primetio da današnji studenti često nemaju osnovna znanja o pisanju. Mnogi izbegavaju pisanje dužih rečenica ili koherentnih pasusa, birajući umesto toga kratke rečenice koje više podsećaju na objave na društvenim mrežama nego na eseje. Takođe, nije neobično da studenti dođu na univerzitet bez olovaka, oslanjajući se samo na tastature za beleške i zadatke.
Ne možete zanemariti uticaj društvenih mreža. Sajtovi poput Twitter-a podstiču kratkoću i brzinu, oblikujući način na koji mladi ljudi komuniciraju kako online, tako i uživo.
Pad u veštinama pisanja rukom nije samo pitanje slanja pisama ili razglednica, on utiče na način na koji generacija Z vidi i razume svoj svet. Pisanje rukom obično znači promišljenu, ličnu komunikaciju – što je velika kontrast u odnosu na često brzopletu prirodu digitalnih poruka.
Postavlja se veliko pitanje: može li generacija Z da uskladi svoj digitalni život a da ne zaboravi veštine koje oblikuju društvo? Odgovori će oblikovati ne samo način na koji komuniciramo, već i naš odnos prema kulturnoj baštini.
