Cene hrane na svetskom nivou su u stalnom porastu, a kada je reč o pirinču, one prate taj trend već peti mesec zaredom, dostižući maksimum u 12 meseci, pokazao je FAO indeks cena hrane.
Dakle, kao posledica rasta cene pšenice povećala se upotreba pirinča, dovelo do veće potražnje, smanjenja zaliha i u konačno rasta cena, izveštava CNBC.
Do ove pojave na tržištu dovelo je više faktora, od sukoba u Ukrajini, poskupljenja đubriva, goriva i drugih energenata, do ograničenja izvoza u nekim državama.
Hoće li Indija zabraniti izvoz pirinča?
Proizvodnja pirinča je i dalje visoka, ali kako postaje zamena za pšenicu dolazi do disbalansa na tržištu koje diktira cenovne vrednosti. Smatra se da je rizik od poskupljenja pirinča ipak mali zbog obilnih zaliha i očekivane dobre žetve u Indiji.
Najveći svetski proizvođač pirinča je Kina sa učešćem od 28% sledi je Indija sa 23,5%. Ove dve zemlje “nose” pola svetske proizvodnje. Indonezija i Bangladeš sa učešćem od po 7,2% zauzimaju treće mesto.
– Trenutno sam zabrinut zbog Indije koja će u narednim nedeljama uvesti zabranu izvoza pirinča, kao što je bio slučaj sa pšenicom i šećerom – rekao je viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane David Laborde.
Ova zemlja je u maju uvela zabranu izvoza pšenice, a kao razlog je navedena potreba da se upravlja sigurnošću hrane na domaćem tržištu. Samo nekoliko dana posle ove odluke uvedeno je i ograničenje za šećer.
Zabrana ili povećanje cene
Labord navodi da bi povećanje cena bilo bolje od svake zabrane izvoza. Naveo je da treba praviti razliku između povećanja cena koje kompenzuju veće troškove i koje će koristiti poljoprivrednicima od zabrane izvoza koja podiže cene na svetskim tržištima, ali snižava one na domaćim.
– Veliki deo troškova proizvodnje pirinča čine troškovi za energiju koji rastu na svetskom nivou – rekao je Nafes Mih, regionalni predstavnik za Južnu Aziju u Međunarodnom institutu za istraživanje pirinča. Mih pita zašto poljoprivrednici ne bi imali koristi od ovakvog trenda.
Mnoge zemlje jugoistočne Azije i Pacifika imaju veliku populaciju stanovništva, a biće dodatno pogođene povećanjem troškova za hranu.
Indeks cena hrane pokazao je da su one sada 75% iznad nivoa pre pandemije, rekla je Frederik Karir, generalni direktor i šef strategije ulaganja za RBC Wealth Management. Nedostatak radne snage povezan s pandemijom i sukob u Ukrajini pogoršali su situaciju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
