Pingvini, ovi simpatični stanovnici hladnih polarnih predela, poznati su po svojim karakterističnim crno-belim perjanicama, ali i po prilično neuobičajenoj “higijenskoj rutini.”
Sa izrazito brzim metabolizmom, pingvini imaju potrebu za velikom nuždom svakih dvadeset minuta, što njihovu svakodnevicu čini prilično dinamičnom.
Pingvinski guano ili, jednostavno rečeno, izmet, karakterističan je po tome što može “leteti” i do čitavih 1,2 metra! Naučnici su primetili da pritisak koji pingvini stvaraju dok izbacuju guano stvara male, ali intenzivne “guano erupcije,” što im omogućava da očiste svoj životni prostor, ali i da izbegnu nakupljanje otpada blizu gnezda.
Brzi metabolizam pingvina zapravo je ključan za njihov opstanak u hladnim predelima. Kako bi održali telesnu temperaturu i nadoknadili energiju, pingvini često moraju unositi velike količine hrane bogate mastima, posebno riba i morskih račića. Ova energetski bogata ishrana ubrzava varenje, što rezultira ovim “ritualom” na svakih dvadeset minuta.
U naučnom svetu, ovaj fenomen je tema brojnih istraživanja. Naučnici proučavaju koliko brzo pingvini mogu izbaciti guano, kao i pritisak koji se stvara pri svakom pokretu. Kako se procenjuje, pritisak koji pingvin koristi prilikom pražnjenja može biti veći nego kod većine drugih ptica slične veličine, što ovu pojavu čini posebnom i, rekli bismo, “eksplozivnom.”
Prirodna ekologija pingvina
Pingvinski guano ima i svoj ekološki značaj. Služeći kao prirodno đubrivo, guano pomaže rast vegetacije u obalnim oblastima gde pingvini borave, ali takođe utiče i na populaciju bakterija i algi, stvarajući ekosistem koji održava ravnotežu u surovim uslovima. Dakle, sledeći put kada se oduševimo slikama pingvina na snežnim plažama Antarktika, setimo se i njihove “ekološke misije.”
Ovi arktički stanovnici možda izgledaju pomalo trapavo na suvom, ali kao ptice s neverovatnom metaboličkom brzinom, predstavljaju pravo prirodno čudo – i čine nasmejane čak i one najtvrđe naučnike!
