BEOGRAD – Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladan Petrov izjavio je danas, komentarišući krivičnu prijavu grupe studenata protiv rektora Univerziteta Vladana Đokića zbog navodne zloupotrebe službenog položaja, da bi se ona u normalnim okolnostima okarakterisala kao potpuno regularno postupanje nadležnih organa i istakao da je Đokićeva izjava nakon saslušanja bila krajnje problematična, jer je govorio o odgovornosti cele akademske zajednice umesto o sopstvenoj.
„Ali pošto je to tako medijski propraćeno, pa čak i fizički na terenu tako što su došli građani da pruže podršku rektoru, onda je po meni čitav taj događaj dobio jednu popularnost, koja se sad može tumačiti s jedne strane kao pretnja rektoru, a s druge strane kao nešto što je praktično već dokaz da je on krivično-pravno odgovoran.
I jedno i drugo je po meni pogrešno“, rekao je Petrov za Tanjug. Prema njegovim rečima, ne treba pridavati previše pažnje tom događaju. „Njegova (rektorova) izjava pred medijima i pred tom grupom građana je krajnje problematična.
On govori o nekakvoj odgovornosti cele akademske zajednice, a ne o njegovoj sopstvenoj. Svaka potencijalna ili stvarna krivično-pravna odgovornost je uvek odgovornost pojedinca“, istakao je Petrov.
Govoreći o proširenom rektorskom kolegijumu koji je pozvao na intenziviranje razgovora između predstavnika univerziteta i studenta kako se ne bi izgubila godina, Petrov ističe da je to trebalo učiniti mnogo ranije.
„Svaki fakultet mora na jedan individualan način da pristupi tome. Bilo je logično da na samom početku dekani razgovaraju sa svim profesorima, a zatim sa studentima, pre svega sa ovima u plenumu, ne zato što su oni važniji od ovih koji nisu u plenumu, nego zato što oni organizuju blokade. Da budem konkretan, ja bih pozvao pre svega redovne profesore, jer oni snose najveću odgovornost i nemaju čega da se plaše, jer su egzistencijalno situirani. Drugo, pozvao bih predstavnike studenta u plenumu i zvanične, legalne i legitimne studente predstavnike. Ne bih isključio ni treću kategoriju, a to je takozvana tiha većina“, rekao je Petrov.
Oni bi, kako dodaje, seli za isti sto i razgovarali. „Ja bih kao dekan izneo sa kojim finansijskim i organizacionim problemima se suočava fakultet zbog blokada, a onda bih želeo da čujem i njihovo mišljenje.
Problem je što je to trebalo učiniti skoro na samom početku. Rektorova odgovornost je u tome što je on odlučio da se u ovoj kompleksnoj situaciji oglašava preko proširenog rektorskog kolegijuma i saopštenja, a dijaloga na terenu nije bilo“, rekao je Petrov.
Na pitanje o dužnostima rektora, Petrov kaže da je on, kao prvi čovek univerziteta, odgovoran za njegovo rukovođenje i organizovanje. „Dakle, već ta načelna definicija njegove pozicije govori o tome da on nije prvi među jednakima.
Rektor je taj koji treba da se konsultuje, da savetuje, da usmerava i da koordinira. Njegov zadatak je i da nadgleda rad univerziteta, odnosno fakulteta i da ih upozorava, da im skreće pažnju na sve probleme i nezakonitosti u njihovom radu“, rekao je Petrov. Prošireni rektorski kolegijum, prema njegovim rečima, nije samostalan univerzitetski organ.
„On je ustvari jedno telo, to stoji u statutu univerziteta, koje služi da rektoru na neki način pomaže u zauzimanju nekih stavova koje se tiču rada univerziteta. Mi smo došli u situaciju da umesto naučno-nastavnih veća nekakve odluke donosi prošireni rektorski kolegijum, pri čemu većinu tih odluka mi nismo videli“, rekao je profesor i istakao da smo došli u stanje u kojem je pravo anulirano.
