BEOGRAD – Građani Srbije 16. januara izlaze na referendum o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, a profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov objašnjava da se radi o stručnom pitanju koje nema političku dimenziju.
Petrov je za RTS rekao da se ustavne promene ne donose zbog toga što je Venecijanska komisija nešto nalagala i tražila, već zato što je bilo potrebno poboljšati deo Ustava o pravosuđu.
„Sudija mora imati garancije da ne zavisi od politike. Mora biti usredsređen na predmete i ne razmišljati o tome da bi sa eventualnom promenom parlamentarne vecine, do koje nužno mora da dođe pre ili kasnije, mogao biti razrešen iz nekog razloga koji je predviđen zakonom, a ne Ustavom“, objasnio je Petrov.
Naglasio je da je Srbija po Ustavu sebe obavezala da pravni sistem gradi na evropskim vrednostima standardima i da je ocigledno da je poslednjih nekoliko godina bilo zastoja u tom procesu.
Skupština Srbije je dvotrećinskom većinom usvojila predlog Vlade da se politika više ne meša u izbor sudija i tužilaca čime se pravosuđe usklađuje i sa evropskim standardima, a profesor Petrov, koji je i član Venecijanske komisije, rekao je da građani treba da budu upoznati sa najvažnijim promenama koje se tiču iskljucivo pravosuđa i koje su predmet referenduma.
On je rekao i da referendumsko pitanje nije moglo da bude formulisano drugacije po Ustavu i Zakonu o referendumu.
„Sam Ustav iz 2006. nažalost predviđa da određeni delovi Ustava moraju da idu na referendum. Kad kažem nažalost, citavi delovi Ustava i onda je kod promene Ustava jako teško formulisati referendumsko pitanje koje će istovremeno obuhvatiti citavu jednu oblast koja se menja“, rekao je Petrov.
On je ukazao i da je pitanje koliko političke stranke treba da se mešaju u referendumski proces kada je reč o promeni Ustava u delu o pravosuđu.
Dodao je i da politicke stranke koje se nalaze u bloku vanparlamentarne opozicije „koriste priliku da pozivaju na negativnu kampanju ili na to da se ne izade na referendum“ i ocenio da to nije dobro, jer ako je izlaznost mala, a ustavne promene prođu, ostace loš utisak da je mali broj gradana izašao.
„Veći broj predstavnika te vanparlamentarne opozicije uglavnom sada pokušavaju da podstaknu građane da izađu i da glasaju protiv. Svi ti argumenti su čisto politicke prirode i ja bih u narednom periodu voleo da u emisijama koje će slediti porazgovaramo upravo o tome koliko su to relevantni argumenti, koliko građani Srbije treba da slušaju te političke floskule koje izlaze iz usta pojedinih politickih lidera“, istakao je Petrov.
On je naglasio da je promena Ustava u delu o pravosuđu nužan uslov bez koga nema priče o kvalitetnijoj vladavini prava u Srbiji.
Govoreći o kampanji, Petrov je objasnio da Zakon o referendumu zabranjuje da organizator referendumske kampanje budu državni organi i tela koja se finansiraju iz budžeta i to, kako je ocenio, u referendumu koji se tice promene Ustava može da bude problem.
„Najverovatnije da cemo imati kampanju na dva nivoa. Jedan je taj ekspertski, strucni nivo i ta kampanja je vecH i pocela. To smo mi koji smo pisali ustavne amandmane. Da bude jasno, to su doktori ustavnog prava, profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, doktori u Institutu za uporedno pravo, vrhunski strucnjaci“, naveo je profesor.
Istakao je da je on, kao profesor ustavnog prava, clan Venecijanske komisije i sudija Ustavnog suda, bio oslobođen politickih pritisaka i imao odrešene ruke da napravi nešto što dosad u Srbiji nije postojalo.
