BEOGRAD, 21. aprila (Tanjug) – Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladan Petrov ocenio je danas, govoreći o blokadi Radio-televizije Srbije (RTS), da je i na univerzitetu i na RTS-u izvršen jedan svojevrsni državni udar za koji je potrebno da postoje i unutrašnji faktori, odnosno činioci sistema koji su odlučili da, kršeći svoja zakonska ovlašćenja, preuzmu vlast ili kontrolu nad delom sistema.
On je za Tanjug rekao da blokada RTS-a i činjenica da nema regularnog programa, što nije bio slučaj ni za vreme NATO agresije 1999. godine, ukazuje na to da postoje dva faktora – blokaderi kao spoljašnji faktor i unutrašnji faktor.
Petrov je istakao da bez rukovodstva jedne organizacije iznutra ne može da dođe do ovakve paralize u radu institucija kao što su univerziteti i RTS, koji su stubovi društva Srbije.
Komentarišući to što je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sinoć upozorila da je blokada RTS-a krivično delo, Petrov je rekao da je Brnabićeva navela samo jedno od brojnih potencijalnih krivičnih dela koja se vrše takvim aktima nasilja kao što je organičavanje ili uskraćivanje slobode kretanja, prava na rad, dostojanstva kao temeljnu vrednost ustavnog poretka, koja se čine na skupu koji nije prijavljen i koji je samom tom činjenicom potencijalno nemiran skup.
„Uostalom, kako da nema i direktnog nasilja, videli smo slučaj sa koleginicom na RTS-u koja je u nenormalnim uslovima pokušavala da izvesti sa tog okupljanja, videlo smo targetiranje kada je reč o Nikolini Rakić, a podsetio bih da je kroz nešto slično prošla i Bojana Mlađenović“, istakao je profesor.
Iako su sve to akti nasilja i određene aktivnosti koje zaslužuju pažnju nadležnih organa, u smislu kvalifikacija za određena krivična dela, Petrov je rekao da je problem to što su nadležni politički organi u toleranciji i popustljivosti došli do tačke gde se sada postavlja pitanje kada konačno dosledno primeniti pravo.
Utegnuti pravnu državu ne znači primenjivati represivne mere, izjavio je Petrov i dodao da je to slučaj i sa informativnim razgovorom rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, koji se u ovim nenormalnim okolnostima tretira kao represivna mera.
Prema njegovim rečima, u stanju opšteg komfora stvara se jedna konfuzija koja dodatno predstavlja plodno tlo za rađanje različitih vrsta kriminala.
„To je formula tri K – komfor i komoditet određenih kategorija ljudi naspram povreda ljudskih prava drugih, konfuzija koja se na taj način stvara i na kraju kriminalna aktivnost. Odmazda je jedno, represivne mere su drugo, a primena sankcija u slučaju ogoljenog nasilja su nešto sasvim logično. Sve to treba raditi sa pozivom na jedan organizovani institucionalni dijalog, to će biti prvi zadatak nove Vlade Srbije“, naveo je profesor.
Petrov smatra da postoje malo neracionalna očekivanja od nove vlade, jer, prema njegovim rečima, ne može jedna vlada, koja je nova, da se sastane i odmah počne da činodejstvuje.
Ukoliko ne bude mogao da se uspostavi organizovani dijalog svih odgovornih ljudi, Petrov je rekao da ne postoji drugi način osim da se dosledno primenjuju pravni propisi, što podrazumeva pozivanje na odgovornost svih rektora i dekana koji su u krivično-pravnom smislu saizvršioci.
„Mi smo od rektora Đokića napravili jedni žrtvu, drugi narodnog heroja, a treći budućeg kandidata za neku visoku političku funkciju. Po mom dubokom uverenju, on nije niti zaslužuje da bude nijedno od ta tri. Moramo ozbiljnije posmatrati situaciju i shvatiti da je ovde reč o dobro organizovanoj strateškoj aktivnosti koja nije okončana, što vidimo i sa stalnim proširivanjem primarne liste zahteva studenata“, ocenio je profesor.
