Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica za Euronews Srbija: Šta je video u Nemačkoj i kako je izgledao razgovor sa Šolcom

Na pitanje da li je moguće napraviti rudnik na ekološki prihvatljiv način, sagovornik je rekao kako je prisustvovao sastanku gde su bili ministri ekologije, rudarstva i energetike, predstavnici rudarskih kompanija i ljudi iz struke čiji im se predstavnik obratio.

„Glavni čovek iz te institucije nam se obratio i objasnio nam kako to funkcioniše. Dakle, objasnio je način na koji se izdaju dozvole. Svaki detalj se gleda da bi se dobila dozvola, i na kraju je struka ona koja donosi odluku. Dakle odluku ne donosi niko iz politike“, kaže naš sagovornik.

Dodao je da mu je taj čovek rekao da na kraju o dobijanju dozvole odlučuje Institut, a ne njegov „šef“: „I onda se nasmejao i pogledao u kancelara“.

Na pitanje da li ima poverenje u naše stručnjake, ukoliko bi oni odobrili projekat, uzimajući u obzir da je Aleksandar Vučić tražio od Šolca pomoć, zapravo pomoć nemačkih stručnjaka da pomognu da se sve izvede na ekološki način, sagovornik je rekao kako mi već imamo domaće stručnjake.

„Prirodni resursi se moraju koristiti“

„Mi imamo naše stručnjake. Mi hoćemo njihovo znanje, njihovu tehnologiju i da sarađujemo međusobno i da u budućnosti na što bezbolniji način pokušamo da otvorimo bilo kakav rudnik.   Znači prirodni resursi se moraju koristiti, ali moraju se koristiti na ekološki održiv način, da nema uticaja na poljoprivredu i da zagađenje bude što manje, kao što su nam oni tamo prezentovali, dakle kako oni to rade“, kaže on.

„Naš projekat nije pomenut u kontekstu ‘da mi sad to treba da radimo’ ili „da treba mi da radimo ovako“, ili po „njihovim standardima“ ili „po našim standardima“. To uopšte nije bilo tema, već samo kako oni to žele da urade, kao i kako oni to rade. Nama to iskustvo treba, mi već imamo stručnjake za rudarstvo, imamo fakultete, sve imamo. Imamo SANU koja se negativno oglasila, ja sam bio tom sastanku gde se negativno izjasnila“ kaže on i dodaje:

„Ali mi opet moramo da razgovaramo, nama se ta tema nameće, mi opet moramo da razgovaramo, da li u SANU, da li u ministarstvima rudarstva, ekologije, mi moramo stalno da razgovaramo da bismo došli do najboljeg rešenja. Jer oni to pričaju kao da tu problema nema, da to sve funkcioniše, da je to sve u najvećim standardima“.

Na pitanje o utiscima povodom susreta sa kancelarom, kao i o utiscima o samom putu, Filipović je rekao kako je mogao bilo ko da ode. Međutim, on je dobio poziv i dodao je kako je on išao sa posebnom misijom.

„Imao sam zamisao kako će sve to da izgleda. Međutim, isprva sam se iznenadio kada sam došao, zato što nisam znao da ću biti u državnoj delegaciji. Ja sam mislio da ću ja ići da posmatram, ali ja sam bio u zvaničnoj državnoj delegaciji“, rekao je i dodao da se iznenadio zato što se upoznao sa kancelarom Šolcom.

Dodao je da je bio adekvatno predstavljen kancelaru Nemačke Olafu Šolcu od strane predsednika Vučića

„Rekao je da sam ja protivnik projekta. Nije rekao kojeg projekta, ali je rekao kako nisam za projekat, da sam došao da vidim kako to oni rade, kao i da imam želju, da i kasnije, ako neko bude zainteresovan, može da ode da pogleda kako to oni funkcionišu. Da pogledamo te institucije njihove, da pogledamo te njihove fakultete, jer tu su bili ljudi i sa fakulteta koji poznaju naše rudnike, zbog čega smo se iznenadili i predsednik i ja“, navodi on.

Razgovor sa Olafom Šolcom

Petar Filipović je ukratko opisao razgovor koji je imao sa Šolcom.

„Što se tiče Šolca, kada je bilo postavljanje pitanja, lično sam se njemu obratio. Postavio sam mu pitanje da li je moguće da neke manje firme iz Nemačke dođu u naš kraj, da posete naš kraj i da započnu neki posao koji bi zaposlio jedan manji broj naših lokalnih građana. I on je klimnuo glavom i rekao da će razgovarati o tome sa presednikom i na tome se završilo“, objašnjava on.

Filipović je svojevremno uputio poziv kompaniji Rio Tinto da pokaže kako zaista funkcioniše rudnik litijuma.

„Ja sam to tražio od 2015. To je ispadalo kao moje neko neozbiljno pitanje, a sad se svelo na ozbiljno pitanje. Uvek sam tražio, prvo moje pitanje, na svim tim sastanicima kod njih je bilo ‘hoće li biti rudnik?’ Nikad nisam dobio odgovor da će biti rudnik, stalno sam dobijao odgovor kako se rade neke studije, a kad su studije bile gotove, kad smo stavljeni pred svršen čin, kad smo bili u situaciji da su moje komšije morale da prodaju imanje, onda sam ih pitao – dobro, hoću da idem da vidim to. Prvo sam im govorio da imam pasoš, posle sam im govorio da sam likvidan, da imam i za avionsku kartu, ali da mi samo treba viza“, kaže Filipović i dodaje:

„Ali oni nigde ne rade litijum, dakle ne mogu da me odvedu nigde gde imaju rudnik i preradu litijuma. Međutim imaju rudnike gde se vade bor, bakar i dobio sam obećananje od direktorke posle tog sastanka u Ljuboviji da se razmatra odlazak u Ameriku, jer tamo postoje paralelnno poljopriveda i rudarstvo“.

Filipović očekuje poziv nakon kog će otputovati neko od ljudi koji su protiv otvaranja rudnika, ali koji hoće nešto da vide i da saznaju i koji su otvoreni za razgovor.

Petar Filipović je rekao kako su ranije u poseti bili i predstavnici opozicionih stranaka i nevladinih organizacija koji su došli na poziv Nemačke koja im je platila sve troškove.

„Ja sam pitao ljude iz delegacije – što sam onda dolazio? Ako su oni bili, iz kakvih sam ja razloga dolazio tu? Znači, zašto oni nama nisu to isto rekli?  Postavlja se pitanje kako ni u jednom mediju nismo videli i pročitali da su oni tamo bili i da kažu šta su videli, bilo da je to nešto pozitivno ili negativno. Znači, ili to toliko nije bilo zanimljivo ili ne znam, ali stvarno i posle toga, odmah sam postavio pitanje gospodinu sa tog instituta, da li možemo mi, obični građani, da dođemo i da se informišemo o radu njihovih institucija. On je rekao da smo dobrodošli, znači stoji poziv otvoren“, zaključuje Filipović.