Razvoj deteta je veoma složena stvar, zbog čega roditeljima nije uvek lako da znaju da li je ponašanje određenog deteta samo faza u razvoju ili znak problema.
Stvar se dodatno komplikuje činjenicom da u određenim situacijama neka uobičajena ponašanja dece mogu biti znak problema, a evo šta treba da znate o tome.
Saznajte kada i koja tipična ponašanja deteta mogu zapravo ukazivati na problem.
1. Izlivi besa
“Deset napada besa je tipična reakcija male dece kada su preplavljena emocijama i ne znaju šta da rade sa njima”, kaže savetnica za mentalno zdravlje Dženifer Dafon.
Ovakvu reakciju, odnosno izliv besa, mališani izazivaju jer još ne znaju kako da regulišu svoje emocije, nemaju razvijen rečnik da ih izraze, pa im je ljutnja jedino što im preostaje.
Iako je to normalan deo razvoja, ističe da bezbednost deteta može biti razlog za zabrinutost. Na primer, kada dete udari glavom o zid jer je ljuto ili u besu baca predmete na nekoga, trebalo bi da se obratite pedijatru, piše Healthline.
“Još jedan znak upozorenja je ako dete ima nekoliko ispada besa tokom dana koji traju svaki po nekoliko minuta. To može ukazivati na poremećaj raspoloženja”, ističe Dufon.
Tipični simptomi za ovaj poremećaj su:
Dete ima nekoliko napada bijesa u toku dana
Reaguje na okidače na način koji nije razvojno normalan
Ima poteškoća da se vrati normalnom ponašanju nakon besa
2. Izbirljivost u hrani
“U dobi od šest do 18 meseci, većina dece je otvorena za isprobavanje nove hrane, sve dok im roditelji nude različite ukuse i teksture. Ali kako se bliži drugi rođendan, prirodno je da dete postane malo izbirljivije”, kaže nutricionista Melani Potok.
Kao razlog za to navodi rast, a deca su zauzeta istraživanjem okoline, pa im sedenje za stolom i jelo baš i nisu na listi prioriteta. Međutim, za neke se ova izbirljivost može pretvoriti u nešto zabrinjavajuće.
U svojoj knjizi Raising a Healthy Eater, dr Nimali Fernando ističe da izbirljive osobe treba da budu odvedene kod pedijatra ako:
- Hranjenje je frustrirajuće i stresno za porodicu.
- Rast i razvoj deteta ne samo da se usporava, već i stagnira.
- Dete deluje izuzetno izbirljivo i ograničava se na nekoliko kategorija hrane (npr. hleb i keks) ili jede samo hranu određene teksture, samo konzerviranu hranu i slično.
- U vrtiću jede dobro, ali ne i kod kuće.
- Često se guši hranom ili je imao epizodu gušenja.
Potok kaže da svako četvrto dete ne preraste izbirljivu ishranu, a postoji i “novi” poremećaj u ishrani, izbegavajući/restriktivni poremećaj u ishrani, koji može postati opasan ako se ne leči.
3. Udaranje i ujedanje drugih
Nije neuobičajeno da deca ponekad udare druge u nekoj fazi svog odrastanja. “Neko agresivno ponašanje kao što je udaranje u besu je prikladno za malu decu. Ona nisu naučila društvene norme ili kako da upravljaju svojim emocijama. Posao roditelja je da deci modeliraju kako da se ponašaju kada su ljuti ili uznemireni”, kaže Dufon.
Ističe da udaranje, ujedanje i druga agresivna ponašanja postaju razlog za zabrinutost „ako dete samo sebe povredi da bi regulisalo svoje emocije. To je jasan znak da dete ima vrlo malo pozitivnih veština da reguliše emocije“.
4. Ne izgovara reči pravilno
Roditeljima je često lepo što deca pogrešno izgovaraju reči i normalno je da mališani u početku ne izgovaraju sve kako treba, ali u ovom uzrastu se mogu javiti i problemi sa govorom.
“Neke greške u govoru su prilagođene uzrastu. Ako ste zabrinuti, pokušajte da podelite reči na slogove kako bi vaše dete moglo da ih lakše izgovori”, kaže logoped Nikol Vajl. Ako to ne pomogne, pitajte svog pedijatra za savet da li treba da posetite specijaliste.
5. Problemi sa spavanjem noću
Sasvim je normalno da se deca muče da zaspu jer se “plaše” da će im nešto propustiti dok spavaju, kaže Dufon. “Oni vole da budu deo akcije ceo dan, pa ih nije lako uspavljivati”.
Držanje rutine i rasporeda može donekle pomoći, ali to je takođe slučaj kada borba deteta da ostane u snu može biti znak nečeg ozbiljnijeg.
“Ako dete pokazuje značajnu anksioznost ili zabrinutost zbog odlaska u krevet, trebalo bi da istražite zašto se tako oseća”, kaže Dufon, koji savetuje da razgovarate sa mališanom kako biste raspršili njegove strahove.
Ako ste pokušali da se pridržavate rasporeda, uklonili sve uređaje poput telefona i tableta koji ometaju spavanje plavim svetlima i pokušali da pomognete mališanu da prevaziđe strah, bilo bi dobro da razgovarate sa pedijatrom.
Pročitajte još:
