Jedno od najomiljenijih i najprepoznatljivijih ruskih jela, čiji naziv u doslovnom prevodu znači “ušice od testa” danas se može pronaći na meniju svakog restorana tradicionalne ruske kuhinje, bilo u inostranstvu, bilo u Rusiji. Šta su peljmeni, kako se pripremaju i na koji način su “podelili” rusku naciju?
Do dana današnjeg nije najjasnije gde je “slepljen” prvi peljmen, iako postoje naznake da se to dogodilo u Kini, a da su u Evropu, preko Sibira i Urala, stigli zajedno sa putujućim trgovcima koji su sa istoka dovozili egzotične namirnice. Kroz istoriju svaka zemlja je prilagodila recept svom podneblju i kulturi, pa su tako kuglice od mesa umotane u testo u Kini poznate pod nazivom đao-dzi, u Italiji – ravioli, dok se u Gruziji nešto najpribližnije peljmenima zove hinkali. Sam naziv, peljmeni, nastao je spajanjem dve udmurtske reči – “pelj” (što znači uvo) i “njanj” (što znači hleb), koje su se kasnije u razgovornom jeziku iz “peljnjanj” pretvorile u peljmen.
Zanimljivo je da je s početka ovo jelo bilo karakteristično upravo za područje Sibira i Urala, a dokazi za to nalaze se u mnogobrojnim istorijskim spisima iz perioda 16. i 17. veka, gde su se čak i prezimena vezivala za jedno od omiljenih ruskih jela: Peljmenev, Peljmenikov, i tome slično, što govori o značaju i njegovoj širokoj rasprostranjenosti. Do ostalih delova ruske imperije peljmeni su stigli tek u 19. veku.
U Sibiru i na Uralu peljmene su pravili ne na stotinu, već hiljadu komada odjednom – uz tradicionalne zvuke balalajke i prijatne razgovore okupljala se uža i šira familija i čitav dan bio je posvećen peljmenima. Nakon pripreme, iznosili bi ih napolje, na mraz da se zamrznu, pa tako zamrznute stavljali u vrećice i odlagali i čuvali. Zanimljiv običaj koji se vezuje za pravljenje peljmena i dan danas je aktuelan u ruskim porodicama: u poslednji peljmen ubacuje se nešto neobično – zelen, ljuta paprika, parče testa, pa čak i novčić, a onaj kome takav peljmen dospe u tanjir može očekivati sreću (ako je u pitanju zelen ili testo), ljubav (ako je peljmen sa paprikom), ili bogatstvo (ukoliko se unutra nalazi novčić).
Kalorične i ukusne, ove kuglice od mesa umotane u tanak sloj testa, su bile sjajan obrok za sve lovce i putnike: priprema je jednostavna i brza, i sve što je potrebno jeste da se prokuva voda, i u ključalu vodu ubace peljmeni. Čim isplivaju na površinu – spremni su za serviranje. I tada, a i danas, u Rusiji se ljudi dele na one koji peljmene jedu sa pavlakom, i one koji ih jedu sa sirćetom i puterom.
Bez obzira na to što su peljmeni izuzetno jednostavno, obično jelo, zbog svoje popularnosti 2004. godine u gradu Iževsku dobili su i svoj spomenik, a veliki peljmen postao je ne samo vizit karta tog grada, već i atrakcija koja privlači turiste!
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
