Svako ko pamti ceremoniju svečanog otvaranja Olimpijskih igara 2008. godine u Pekingu na novoizgrađenom stadionu, arhitektonskom biseru “Ptičje gnezdo” reći će da ništa takvo pre, a ni posle nije video.
Nezvanično, to je bilo najlepše i najbolje otvaranje najvećeg sportskog događaja na svetu. Kinezi su impresionirali planetu, a trećina populacije preko TV ekrana uživo je pratila performans u kom je učestvovalo oko 15 hiljada ljudi, dok je 91 hiljada bila na stadionu. Čuveni američki reditelj Stiven Spilberg opisao je kineski poduhvat “najvećim spektaklom novog milenijuma”. Kako onda nadmašiti to? Sledeći domaćini nisu uspeli u tome … London, Rio, pa ni Tokio prošle godine. Peking je, međutim, želeo još jednu priliku i dobio ju je. Postao je prvi domaćin i letnjih i zimskih Olimpijskih igara u istoriji, pa će 4. februara kada počinje “snežna” smotra, sve oči biti uprte u glavni grad najmnogoljudnije zemlje ne bi li se videlo da li će spektakl od pre 13 godina, na istom mestu, na “Ptičjem gnezdu” biti nadmašen i da li je to uopšte moguće.
Još 2015. se znalo da će se sportisti ponovo okupiti u Kini, jer je na glasanju u Maleziji, Peking pobedio kazahstanski Almati sa četiri razlike. Dobio je 44 glasa, uz mnogobrojne osude da je i tokom ovog izbora bilo raznih malverzacija, ali je Međunarodni olimpijski komitet to, naravno, negirao. Glasanju je prethodilo dosta otkazivanja u trci za domaćina 2022. godine. Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. propraćene su doping skandalom, a objavljeni troškovi organizacije, koji su premašili 50 milijardi evra, uplašili su gradove kandidate iz Evrope. Zato se MOK našao u situaciji da bira između samo dva organizatora.
Pre finalnog glasanja, odustali su Oslo, Stokholm, Krakov, Lavov, dok su švajcarski Sent Moric i Minhen u Nemačkoj povukli ponudu jer se javnost na referendumu izjasnila protiv domaćinstva ZOI. Bio je to veliki šamar za predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta, Tomasa Baha, koji je Nemac, a ukazivalo se i na činjenicu da je sedište MOK u Švajcarskoj. Šansu da postanu gradovi koji su organizovali i letnje i zimske Olimpijske igre propustili su Stokholm i Minhen. Bavarski centar je i pre referenduma naišao na poraz, jer je 2011. izgubio od južnokorejskog Pjongčanga domaćinstvo za Igre 2018, dok je glavni grad Švedske ostao na drugom mestu za ZOI 2026. koje su pripale italijanskom Milanu i Kortini.
Od preostala dva kandidata za 2022. godinu, šanse su se podjednako davale Pekingu i Almatiju. Najveći grad Kazahstana igrao je na kartu da je centar zimskih sportova okružen planinama sa prirodnim snegom, što je bio direktan udarac na protivnika, jer kineska metropola nema tradiciju u zimskim sportovima, a na određenim lokacijama za skijanje veoma malo prirodnog belog pokrivača. Igralo se na sigurnu kartu i na kraju je Kina ponovo dobila priliku da zadivi svet. Pored gradova koji su dva puta u istoriji (Atina, Tokio) pa i tri (London, Pariz, Los Anđeles) bili ili će biti domaćini Letnjih olimpijskih igara, Peking je prvi koji će moći da se pohvali da je ugostio sportiste u oba godišnja doba.
Nažalost, biće ovo druge Olimpijske igre, prve zimske, koje će se održati tokom pandemije korona virusa i to već organizatorima zadaje mnogo muka. Kao i u Tokiju, stranim navijačima je zabranjen dolazak u Kinu, dok će domaćih biti zaista malo. Pored toga, politika je ponovo umešala prste i zbog kritika upućenih zemlji domaćinu u vezi sa kršenjem ljudskih prava, Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici, Velika Britanija, Kanada, Australija, objavili su diplomatski bojkot Igara. Još od kraja Hladnog rata nije bilo većih bojkota ovog događaja, a za razliku od tadašnjeg vremena, sada je sportistima dozvoljeno da učestvuju na smotri, ali im je savetovano da ne izražavaju svoja politička stanovišta tokom takmičenja.
Uprkos svemu, Kinezi su najavili da će napraviti istorijsku ceremoniju otvaranja kakva nije viđena u prethodnih više od 100 godina olimpijskog pokreta. Za nju je zadužen filmski reditelj Žang Jimu, koji je bio “glavni krivac” i za šou 2008. godine. Ipak, zbog kovida-19 i hladnog vremena, na “Ptičjem gnezdu” učestvovaće oko tri hiljade ljudi u koreografiji koja će trajati nešto više od sat i po. Broj sportista je približno isti kao i na prethodne dve smotre, u Sočiju 2014. i Pjongčangu 2018. godine. Biće ih oko tri hiljade iz više od 90 država i nadmetaće se u 15 sportova. Srbiju će predstavljati skijaši Marko Vukićević i Nevena Ignjatović. Posle ove manifestacije, od 4. do 13. marta na istom mestu, održaće se i Zimske paraolimpijske igre.
S obzirom na to da su prvi koji organizuju zimske Igre posle letnjih, Kinezi su se potrudili da ovogodišnje dovedu u vezi sa prethodnim iz 2008. Uskladili su i moto, amblem, maskotu, baklju, a koristiće i sportske objekte koji su bili u upotrebi pre 13 godina. Čuveni Olimpijski stadion, na kom su i tada bile ceremonije svečanog otvaranja i zatvaranja i sada će biti mesto za te dve manifestacije. Za razliku od letnjeg izdanja kada su se tu održala atletska takmičenja, ovog puta će se to zdanje koristiti samo za pomenute svečanosti.
Sada Nacionalni plivački centar, koji je izgrađen za OI 2008. pod nazivom “Vodena kocka” u kom su se desili istorijski sportski trenuci, kao što je čuvenih osam zlata američkog plivača Majkla Felpsa, biće verovali ili ne, korišćen i za ZOI. Preimenovan u “Ledenu kocku” ovaj objekat ugostiće takmičare u karlingu. Nacionalni zatvoreni stadion u kom su se 2008. okupili gimnastičari, sada će ugostiti hokejaše. Kapital dvorana, gde se pre 14 godina borilo za medalje u odbojci biće stecište za umetničko klizanje.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
