VOJVODINA – “Poljoprivrednik” je specijalizovani list za selo i poljoprivredu, jedinstven ne samo po tome što postoji i redovno izlazi 67 godina, već i što je ostao list poljoprivrednih proizvođača, nastojeći da prenese čitaocima dostignuća pre svega domaće nauke i struke, koja su primenljiva u proizvodnji. Portal Vojvodina uživo, zajedno sa listom “Poljoprivrednik” prenosiće, do kraja godine, najzanimljivije tekstove iz Poljoprivrednog kalendara 2024. godine.
Viburnum tinus spada u zimzelene i cvetnodekorativne drvenaste vrste. Po svojoj životno formi je žbun. Pripada familiji Viburnaceae Raf., sekciji Tinus i zajedno sa ostalim vrstama iz roda Viburnum primenjuje se za sadnju na različitim kategorijama zelenih površina, kako javnih tako i privatnih okućnica. Od prirode, lemprika je rasprostranjena u zapadnom i središnjem delu Sredozemlja, na toplim staništima mediteranske klime. U Dalmaciji raste u šumama mediteranskih zimzelenih hrastova. Na prirodnom staništu bira polusenovite ekspozicije, ali izuzetno dobro se prilagođava i potpuno osunčanim lokalitetima, što je od značaja za ozelenjavanje u urbanim uslovima.
Udika
Rod Viburnum L., odnosno udike, kako joj glasi narodni naziv, izuzetno je bogat vrstama i kultivarima koji se primenjuju u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi. Raznolikost u habitusu, obliku lista, vremenu cvetanja, boji i obliku cvasti i cveta, udike svrstava u često korišćene na različitim kategorijama zelenih površina.
Crvena udika (Viburnum opulus L.) je autohtona vrsta koja se kao osnovna ređe koristi u kulturi. Više je u upotrebi njen kultivar Roseum, atraktivnih cvasti loptastog oblika. Cvetovi su sterilni, snežnobele boje, te ovaj kultivar nosi naziv grudva snega ili đul. Spada u listopadne grmove, sa naspramno raspoređenim listovima, koji u jesen poprimaju upečatljivu jarkocrvenu boju. Cveta u maju i junu i sam period cvetanja je dosta dug (oko dve-tri nedelje). Za formiranje upečatljivih cvasti ovaj kultivar crvene udike traži u potpunosti osunčane ekspozicije, a sušu i niske temperature odlično podnosi. Zato je čest u kulturi i koristi se za ozelenjavanje različith kategorija zelenila. U poslednje vreme, s obzirom na sve manje mogućnosti pronalaženja većih prostora za zelenilo u gradovima, kultivar Roseum se sadi u žardinjere nešto većih dimenzija i služi kao odlično rešenje za ozelenjavanje popločanih površina, čime se značajno utiče na stvaranje povoljnije mikroklime.
Kožasta udika (Vibirnum rhytidophyllum Hemsl.) je još jedna veoma interesantna biljka iz ovog roda. Narodni naziv potiče od kožaste teksture listova, a latinski od osobine naboranosti listova. Kožasta udika je listopadni grm, visine do dva metra, koji formira okruglastu do nepravilnu krošnju, grube teksture. Listovi su veoma interesantni, eliptični, ili usko jajasti, naborani i maljavi, tamnozelene boje. Cvetovi se formiraju u terminalnim cvastima, beloružičaste boje, mirišljavi i pojavljuju se od aprila do maja. Ova vrsta udike spada u jednu od najotpornijih prema niskim temperaturama i suši, te se bez bojazni može saditi u urbanim sredinama na našim prostorima. Treba voditi računa o pravcu duvanja vetra i birati pozicije koje su delimično zaklonjene.
Mediteranska udika ili lemprika je u poslednjih nekoliko godina vrsta zimzelenog žbuna, koja se sve češće gaji u urbanim sredinama. Estetski je vrlo prihvatljiva. Odlikuje je pravilan, okrugao habitus, koji može da se koriguje orezivanjem. Listovi su kožaste teksture, tamnozeleni, dok su u fazi mladih, tek izašlih listova svetle boje, što dodatno povećava vizuelni utisak. Naspramnog su rasporeda, ovalni do eliptični, dužine od 4 cm do 10 cm sa blago maljavim naličjem. Pojedinačni cvetovi su sitni, bele do beloružičaste boje. Sakupljeni su u cvasti štitaste forme, prečnika od 5 cm do 10 cm. U našim klimatskim uslovima cvetanje primeraka lemprike se odvija tokom zimskog perioda, od decembra pa do početka leta, što je veoma interesantno sa stanovišta primene. Međutim, sekundarno, odnosno ponovljeno cvetanje, izvan navedenog perioda, dodatno utiče na dekoratvnost i funkcionalnost individua. Takođe, s obzirom na veoma dug period cvetanja, lemprika je cenjena kao biljka od koje se može očekivati da zeleni prostor oplemeni cvetovima duže vreme. Plod je uskojajast, zašiljen i modre do crne boje, sjajan. Boja ploda potiče od metabolita koje sadrži i koji će tek u narednom periodu biti predmet istraživanja biohemičara. Ono što se zna jeste da je ova biljka lekovita i da se u Pakistanu koristi u medicinske svrhe, jer supstanca viburnin, koja je prisutna u plodovima, kao i mešavina tanina, ulazi u sastav farmaceutskih preparata poput antipiretika i lekova koji se koriste u lečenju depresije. Pored poznatih podvrsta lemprike, koje su određene prema arealu rasprostiranja (Mediteran, Azorska i Kanarska ostrva), u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi su češće u upotrebi kultivari. Najpoznatiji su Eve Price, French White i Gwenllian, koji je dobio nagradu Kraljevskog hortikulturnog društva Velike Britanije zbog svojih performansi.
Zahvaljujući dobroj adaptabilnosti i otpornosti na različite stresne uslove sredine, kao što su suša, jaki vetrovi i niske temperature, lemprika je našla svoju primenu u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi na različitim kategorijama zelenih površina. Može da se sadi u vidu žive ograde, kao rubno zelenilo, kao bordura u kombinaciji sa cvetnim kulturama, zatim u žardinjerama, ali je efektna i kao soliter na travnjaku. Preporučuje se za ozelenjavanje parkovskih površina, u stambenim blokovima i kao deo okućnica, jer su održavanja koje zahteva minimalna.
Prof. dr Jelena Čukanović
Master inž. Sara Đorđević
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prof. dr Jelena Ninić Todorović
Ukoliko volite i želite još da čitate, knjigu “Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024” možete poručiti preko sajta www.poljoprivrednik.net.
Pročitajte još:
