LJIG – Slobodan Lazarević iz Ljiga upustio se u neobičan poduhvat pravljenja nečega što je u nas zaštitni znak pirotskog kraja – peglane kobasice.
Kolubarskom okrugu izgleda da su rešili da preotmu slavu kraja u kom se radi peglana kobasica, specijalitet koji se dosad povezivao samo sa Pirotom i okolinom. Taj zadatak na sebe je preuzeo Slobodan Lazarević iz sela Jajčić kod Ljiga.
Slobodan je uzoran mladi domaćin, koji se uglavnom bavi stočarstvom, odnosno uzgojem ovaca i preradom njihovog mesa. Rođen u Jajčiću, odrastao u Ljigu, školovao se u Beogradu, a pet godina bio i „na baušteli“ u Rusiji, da bi se nedavno vratio na selo.
– Svi me pitaju zašto, a ja nemam pojam šta da im kažem. Možda iz inata. Svi beže, a ja došao da probam, gre‘ota je da selo propadne – kaže Lazarević.
Slobodan se po povratku na selo opredelio za ovčarstvo i krenuo je sa 22 ovce. Posle pet godina porasta stada iz sopstvenog uzgoja ova godina mu je prva kada radi samo za tržište, jer je stado naraslo na stotinak priplodnih ovaca.
– Savet iskusnih ovčara je da do 120 ovaca jedan porodica može da opslužuje, a da se preko toga ne ide. Danas 90 odsto ovčara gaji ovce samo zbog dobijanja subvencija, a onog trenutka kada bi one prestale sve bi stalo. To važi generalno za stočarstvo u Srbiji. Da nije subvencija ja bih na 100 ovaca od prodaje jagnjadi možda imao zaradu od 20.000 dinara mesečno. Od toga ne može da živi jedna porodica, a cela mora da se angažuje oko stoke. Sa subvencijama zarada ide preko 100.000 – objašnjava Lazarević.
Slobodan Lazarević se gotovo odmah po formiranju stada počeo da bavi i preradom ovčijeg mesa.
– Ideja s kojom smo kretali je bila samo uzgoj ovaca i prodaja jaganjaca. Ali pre nego što su praktično stigle prve ovce kao rođendanski poklon od supruge sam dobio kozu i jarca. To je inače običaj kod ovčara da među ovcama mora da bude i poneka koza. Ubrzo je od toga nastalo stado od dvadeset, trideset komada, a onda i ideja da se od kozijeg mesa pravi peglana kobasica. Kada smo se rešili koza, ostala je samo ovčija peglana – priča Slobodan.
Pored „šumadijske“ peglane kobasice, Slobodan pravi sušenu i dimljenu ovčiju pršutu, stelju, slaninu i četiri vrste kobasica, među kojima je i novitet u Srbiji – ovčiji kulen.
– Peglana je specijalitet i zahteva trud. Svaki komad se „pegla“ od prvog dana i tako svaki dan tokom mesec i po dana – kaže Slobodan.
Ovaj specijalitet kuće Lazarevića odmah je „prepoznat“ na tržištu, a tome su najviše doprinele društvene mreže koje Slobodna naveliko koristi za promociju svoje proizvodnje.
– Sada više imamo problem da napravimo koliko nam se traži pa ponekad dolazi do raskoraka onoga što imamo i zahteva, recimo, prodavnica – objašnjava Slobodan.
A potražnja je široka, od Novog Sada i Beograda do Lazarevca i Niša.
Lazarevići su trenutno zadovoljni veličinom svom „mesnatog“ stada, pa će i ponuda delikatesa ostati na ovom nivou, ali razmišljaju da dodaju proizvodnji ovčijeg mleka i sira, zašta će, kaže Slobodan, morati da naprave posebno stado.
Kome li će sa „ljiškim sirom“ stati na crtu?
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
