Posle usvajanja dugo očekivanog Zakona o zadrugama 2015. godine, država je u međuvremenu poprilično uložila u revitalizaciju već postojećih i osnivanje novih zadruga. Međutim, uprkos evidentnom napretku, dosta toga ostalo je zakonski nedorečeno iako je, evo, prošlo već bezmalo devet godina kako se Zakon primenjuje.
To se naročito odnosi na pitanje ukupnog finansiranja rada zadruga, a prvenstveno kako dolaze do prihoda, kao i investicionog ulaganja u proizvodnju i osnovna sredstva rada, ali i naraslih pratećih troškova. To se u velikoj meri odnosi na plaćanje PDV-a (porez na dodatu vrednost) na usluge korišćenja zadružne mehanizacije.
U zadružnim savezima već duže vreme insistiraju na tome da je neophodno ukidanje PDV-a na usluge kod korišćenja zadružne mehanizacije u zajedničkoj proizvodnji zadrugara i zadruge. Kako kažu, ovaj PDV je apsolutno bespredmetan i nepravedan. Posebno što Ministarstvo finansija, od kada je donet Zakon o PDV-u, i pored insistiranja ZSS i ZSV, kao i brojnih apela iz zadruga, nikad nije, a trebalo je, napravilo ozbiljniju analizu njegove praktične upotrebe, kao i potrebe za njegovom izmenom.
Imajući ovo vidu, neizbeženo dolazimo do pitanja: šta je smisao postojanja zemljoradničkih zadruga? Jasno je da je to udruživanje rada i sredstava što, uz veće prihode, automatski znači i smanjenje troškova. Kao takav, zadružni model poslovanja prepoznat je svuda u svetu i ima potporu država, posebno o pitanju poreskih opterećenja, ali kod nas, nažalost, u tom delu nije tako. Zadruge i zadrugari plaćaju PDV iako rade sa svojom mehanizacijom, na koju je već kod kupovine plaćen PDV.
U studijskom projektu Evropske komisije pod nazivom „Support for Farmers Cooperatives (Final Report)“ analizirane su mere koje se preduzimaju kako bi se zadrugama osigurala veća ulogu u sklopu privrednog i društvenog razvoja. U Evropskoj uniji je registrovano čak više od 300 veoma izdiferenciranih mera u politici podrške, na evropskim, regionalnim i nacionalnim nivoima, kojima se reguliše položaj zadruga. Urađeno je to nizom relaksirajućih zakonskih i finansijskih intervencija. prvenstveno u cilju stimulisanja razvoja zadrugarstva.
Kakvo je u tom pogledu stanje kod nas? Svi proizvodi zemljoradničkih zadruga i zadrugara nalaze se u legalnom prometu, uz plaćanje poreza, doprinosa i taksi državnim i drugim organima. Međutim, zadrugari smatraju da, u odnosu na ukupan doprinos budžetu, imaju najmanje učešće u podsticajima u proizvodnji, iako se u tom pogledu, posebno u Vojvodini, situacija u poslednjih godinu dana menja nabolje. U ovom momentu najviše ih, pored kreditne zaduženosti, muče i nepotrebni izdaci, kao što je PDV na korišćenje usluga mehanizacije.
Činjenica je da su, najviše zbog enormno niskih cena ratarskih proizvoda, zadrugari, kao i zadruge, danas više nego ikad u teškom ekonomskom položaju. Šta država u ovom momentu može da učini da im pomogne? Na cene i tržište sigurno ne može uticati, ali gde god je i na bilo koji način to moguće, zadrugama treba pomoći. Pre svega, merama poreske politike potrebno je zadruge osloboditi plaćanja PDV-a, prvenstveno za usluge korišćenja mehanizacije, ali i sve preuzete proizvode od zemljoradnika na čuvanje, skladištenje ili preradu, do prodaje kupcu, čime bi se eliminisala siva ekonomija.
Sa svim onim što je država do sada pomogla, zadrugarstvo u Srbiji je na najboljem putu oporavka i izgradnje evropskog modela organizovanja i rada. Stoga uistinu zaslužuju podršku države, a posebno u delu rastrećenja poreskih obaveza. Time ujedno pomažu i udružene male i srednje proizvođače u zadrugama, kako bi opstali na sve zahtevnijem tržištu poljoprivrednih proizvoda.
