BEOGRAD – Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da je monitoring kvaliteta vazduha podignut na najviši mogući nivo i dodala da kada se završi uspostavljanje automatske merne stanice u Jagodini, neće postojati ni jedna jedinica lokalne samouprave koja ima status grada, a da nema pokrivenost automatskom mernom stanicom.
Pavkov je u Skupštini Srbije, tokom rasprave o amandmanima na Predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti vazduha, a komentarišući najveći broj amandmana na monitoring vazduha, kazala da i prema direktivi EU aglomeracija predstavlja zonu sa više od 250.000 stanovnika ili zonu u kojoj živi 250.000 ili manje stanovnika, ukoliko je gustina naseljenosti veća od prosečne u Srbiji ili postoji povećana potreba za ocenjivanje i upravljanje kvalitetom vazduha. „Srbija u ovom momentu ima u svakoj aglomeraciji automatsku mernu stanicu. Samo grad Beograd sa Obrenovcem ima 36 mernih stanica.
Na teritoriji čitave Srbije u ovom momentu imamo 85 automatskih mernih stanica“, kazala je Pavkov. Kako je rekla, kada je reč o merenju koncentracije žive u Nišu na šta su poslanici opozicije imali primedbe, prema podacima iz izveštaja o oceni kvaliteta vazduha, odnosno Gradskog zavoda za javno zdravlje Niš, ne postoji podatak da je nešto što je potrebno da se meri na teritoriji tog grada upravo živa. Pavkov je istakla da se mere osnovni zagađujući parametri kao što su oksidi, azot, sumpor, dioksid, PM čestice, ozon i ugljen-monoksid, zajedno sa benzopirenom te da se na taj način ocenjuje kvaliteta vazduha.
U PM česticama se, kako je navela, takođe prate i teški metali. „Država Srbija meri i teške metale. Izvešću tačan podatak za Niš. U Nišu se kroz praćenje PM čestica prate teški metali olova, kadmijuma i cinka“, dodala je. Poručila je da je Zakon o ratifikaciji Minamata konvenciji prošle godine ratifikovan u Skupštini, kao i Zakon o proceni uticaja, o strateškoj proceni uticaja, o kontroli opasnosti od velikih udesa. Navodeći da opozicija tada ni za jedan od tih zakona nije podnela nijedan amandman da se izuzme namenska industrija, odnosno vojni objekti, Pavkov je kazala da su u direktivama EU vojni objekti i namenska industrija izuzeti od zakona o zaštiti vazduha. Kada je reč o zaštićenim prirodnim dobrima za Grad Bor, ministarka je rekla da se tu moraju intenzivirati konkretne mere po pitanju smanjenja teških metala i dodala da je od 2015. godine zabeležen trend smanjenja zagađujuće materije sumpor-dioksida. Pavkov je navela da je Ministarstvo zaštite životne sredine od 2021. godine uložilo 241 milion u konkretne mere za zaštitu vazduha na teritoriji grada Valjeva i dodala da je taj novac namenjen zameni kotlova u javnim objektima, zameni individualnih ložišta, uklanjanje divljih deponija i pošumljavanje.
„To za Valjevo nije dovoljno. Mi moramo još intenzivnije da radimo, ali ono na čemu sada intenzivno radimo je to što završavamo i možda najznačajniju stvar za Valjevo, a to je gasifikacija namenske industrije, odnosno Krušika“, kazala je ministarka. Kako je dodala, uz to će se ukloniti, sanirati i rekultivisati u potpunosti glavna gradska divlja deponija u Valjevu. Pavkov navodi da je Srbija omogućila kapitalne zelene projekte, odnosno izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom, a konkretno za grad Valjevo u planu je do kraja godine puštanje u probni rad regionalnih centara za upravljanje otpadom na Ubu ka kojem će upravo grad Valjevo da gravitira. Odgovarajući na primedbe opozicionih poslanika na ocene kvaliteta vazduha u Zrenjaninu, Pavkov je kazala da je Zrenjanin, prema poslednjem izveštaju ocene kvaliteta vazduha, svrstan u prvu kategoriju. Na primedbe opozicionih poslanika da je vlast zakasnila sa brigom o kvalitetu vazduha, Pavkov kaže da 2009, 2010, 2011, pa čak ni 2012. godine i kasnije nije postojala nijedna konkretna mera u ovoj oblasti.
„Mi u ovom momentu imamo više od četiri milijarde dinara uloženih u oblast unapređenja kvaliteta vazduha od 2021. godine, imamo na raspolaganju 50 miliona evra koje smo pokrenuli prošle nedelje kako bismo mogli u najzagađenijim gradovima da menjamo energente koji su apsolutno ekološki neprihvatljivi“, kazala je. Pavkov ističe i da su pre dve godine, na osnovu sistematskog definisanja i praćenja koji su to javni objekti koji moraju da zamene energente, zaključkom vlade po prvi put popisani svi javni objekti i zaključak vlade kojim se obavezuju jedinice lokalne samouprave da u svojim opštinama i gradovima menjaju kotlove. Što se tiče roka profesionalizacije procesa posebne namene, Pavkov je istakla da se do pre par godina u Srbiji nije ni znalo šta je profesionalizacija procesa posebnog merenja i da nije postojao rok. „Mi danas imamo rok i definitivno on potvrđuje da ne može da bude nešto što se zove hitno reagovanje u akcidentnim situacijama ako nije potkrepljeno konkretnim standardizovanim metodama“, dodala je Pavkov.
