NOVI SAD – Danas se navršava 15 godina od smrti patrijarha srpskog Pavla, čoveka koji je svojim životom i delovanjem ostavio neizbrisiv trag u srcima svih onih koji su ga poznavali, poštovali i voljeli. Patrijarh Pavle nije bio samo duhovni vođa Srpske pravoslavne crkve, već i svetionik nade, ljubavi i skromnosti, uzor vernicima i građanima, bez obzira na njihove verske i nacionalne razlike.
Bio je čovek koji je svojim ponašanjem učio da prava snaga leži u skromnosti, da prava veličina dolazi kroz služenje, a ne kroz izložene titule ili moć. Iako je nosio dužnost najvišeg crkvenog poglavara, nije se izdvajao od običnog naroda. Znao je za svakodnevnu borbu, za patnje i izazove, i uvek je bio tu sa rečima utehe, sa savetom i sa molitvom. Njegova jednostavnost, ljubaznost i duhovna dubina osvajali su i one najdalje od vere, jer su u njemu videli čoveka koji je živeo istinske hrišćanske vrednosti.
Njegova mudrost, koja se nije bazirala na velikim i svečanim govorima, već na tišini i tihoj svakodnevnoj predanosti, ostavila je neizbrisiv utisak na sve nas. Patrijarh Pavle nije voleo da govori o sebi, ali njegove reči, pogledi i gestovi govorili su više od bilo koje knjige. U trenucima kada je naš narod bio u teškim iskušenjima, on je bio onaj koji nas je podsećao da vera, ljubav i nade nikada ne treba da napustimo.
Patrijarh Pavle je bio čovek koji nije tražio da ga pamtimo kroz velike reči i spektakularne gestove, već kroz jednostavne, ali duboke misli koje su bile utemeljene u hrišćanskoj ljubavi, istini i skromnosti. Njegovi citati, često kratki i suštinski, nosili su mudrost koju su svi mogli razumeti i primeniti u svakodnevnom životu.
“Ne tražite da svet bude bolji, nego da vi budete bolji.” Ove reči odražavaju suštinu njegove poruke: ako želimo da promenimo svet, prvo moramo da promenimo sebe. Patrijarh Pavle nas je stalno podsećao da duhovni rast počinje iznutra. Ne možemo očekivati da svet postane bolje mesto dok sami ne postanemo bolji ljudi, dok ne prepoznamo svoju odgovornost prema bližnjemu, dok ne budemo spremni da živimo u skladu sa svojim vrednostima, bez obzira na to šta se dešava oko nas.
“Ko živi sa verom, taj živi u nadi, a ko živi u nadi, taj ima snage da izdrži i najteže životne oluje.” Patrijarh Pavle je znao da vera nije nešto apstraktno, već konkretna snaga koja nas nosi kroz život. U njegovoj filozofiji, vera nije bila samo religijska praksa, već životni princip, vodič kroz patnje i radosti. Niko nije bio imun na životne izazove, ali je on govorio da, uz veru i nadu, možemo naći snagu da izdržimo i kroz najteže trenutke.
“Nema veće slave nego biti koristan drugima.” Iako je nosio častnu funkciju patrijarha, nikada nije tražio priznanja ni laskanja. Njegova stvarna veličina bila je u tome što je svaki trenutak svog života posvetio služenju drugima, pomaganju onima kojima je pomoć bila najpotrebnija, bez obzira na to koliko mu to bilo teško ili koliko su bili potrebni oni koji su ga okruživali. Bio je živ primer toga da je istinska veličina u službi drugima, a ne u tome da uzimamo ili tražimo od drugih.
“Ne postavljajte se iznad drugih, nego budite uvek spremni da pomažete i služite.” Patrijarh Pavle nikada nije pokazivao prepotentnost, ni prema najnižima ni prema najuzvišenijima. Verovao je da je poniznost temelj svakog duhovnog života. Njegov poziv da služimo i pomažemo, da budemo uvek dostupni drugima, bio je poziv na stvarnu promenu u društvu. Njegova životna filozofija bila je jednostavna: ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjemu, a kroz to ljubav prema samom sebi.
“Ako želiš da se boriš za pravdu, bori se, ali sa ljubavlju.” Ove reči govore mnogo o njegovom karakteru. Patrijarh Pavle nije bio pasivan, nije prećutkivao nepravdu, ali je bio vernik koji je znao da se i u borbi za istinu treba držati ljubavi. U njegovoj filozofiji, pravda i ljubav nisu bile suprotnosti, već su zajedno čuvale pravi put. Znao je da u svim životnim borbama ljubav ne sme biti žrtvovana, jer je ona temelj svih istinskih vrednosti.
“Svet je lepo mesto, samo ga ljudi loše koriste.” Ova jednostavna, ali duboka misao nosi snažnu poruku o tome kako ljudska neodgovornost, egoizam i pohlepa mogu upropaštavati svet koji nam je Bog dao. Patrijarh Pavle nije govorio o svetu kao nečemu savršenom, već o mogućnostima koje imamo da ga činimo boljim, kroz odgovorno ponašanje, kroz ljubaznost, skromnost i međusobno poštovanje.
Kroz ove reči, patrijarh Pavle nam nije samo govorio kako da živimo, već nas je pozivao da postanemo najbolji ljudi koje možemo biti, da se trudimo da u svom svakodnevnom životu budemo od koristi drugima, da ne zaboravimo na važne duhovne vrednosti koje čine život smislenim i vrednim. Neka njegove reči, i dalje, u svakom trenutku našeg života, budu svetionik koji nas vodi kroz oluje, i neka nas podsećaju da i u najtežim trenucima ne smemo zaboraviti da budemo ljudi, puni ljubavi i nade.
Njegova smrt, 15 godina unazad, ostavila je prazninu koju nije moguće popuniti. Ali, dok se sećamo njegovog života i dela, sa zahvalnošću i poštovanjem, jasno je da je on ostavio neizbrisivi pečat na istoriju, na našu svakodnevnicu, na veru koja nas spaja i na nadu koja nas pokreće. Patrijarh Pavle je svorio duhovni svetionik, i taj svetionik i dalje svetli, podsećajući nas da, bez obzira na sve oluje, svetlost vere nikada ne gubi snagu.
Neka mu je večna slava i hvala što je bio naš učitelj i duhovni otac.
