Pasuljev žižak

Pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus) je štetočina koja nanosi veliku štetu na pasulju, ali napada i druge mahunarke.

Dodatni problem predstavlja to što je ovaj štetni insekt problem pravi i na poljima i u skladištima.

Odrasli insekti su 3,5-5 mm dugi, žućkasto zelenkasti, dok su sa donje strane crvenkasti po čemu se lako razlikuju od žiška graška. Pokrioca su im kraća od tela tako da su poslednji trbušni segmenti jasno uočljivi i žuto crvenkasti su sa dve crvene pege. Žižak pasulja pokriven je gustim sivim dlačicama između kojih prodiru svetlobeličaste pege. Pipci su crvenkasto žuti.

Donedavno se mislilo da je žižak pasulja isključivo skladišna štetočina, međutim sada se zna da zaraza – napad počinje u slobodnoj prirodi. Ova štetočina živi i razvija se u dve razlišite sredine: u skladištima, gde u našim klimatskim uslovima i prezimljava, i u polju tokom vegetacije.

U skladištima gde su uslovi sredine, posebno temperature i vlažnosti, skoro konstantni razvije se veći broj generacija – dve, a u polju, gde faktori sredine variraju, jednu generaciju. Prva generacija razvija se u skladištu, druga, letnja generacija počinje u prirodi kada ženka položi jaja na već zrele mahune i završava razviće u skladištu i treća generacija se razvija u skladištima. U jednom zrnu pasulja može da bude više larvi, čak i do 20 i mnogo izmeta štetočine. Pasuljev žižak je oligofag i pored pasulja napada seme grahorice i lupine, zatim sočiva, graška i boba. Napadnuta zrna su veoma štetna za čovečije zdravlje pa se ne smeju koristiti za ishranu.

Intezitezt zaraze ocenjuje se kao slab ako je napadnuto do 5% zrna, srednji sa 5,1-15%, jak sa 15,1 – 25% i veoma jak preko 25% napadnutih zrna pasulja.

Pasuljev žižak se može suzbijati uspešno i na poljima i u skladištima. Kada se priča o zaštiti pasulja u polju kao prva mera se primenjuje setva semena pasulja koje nije zaraženo. Larve prilikom boravka u zrnu pasulja ne oštete klicu, pa se dešava da i seme pasulja koje je zaraženo sa pasuljevim žižkom ima sasvim dobar rezultat prilikom nicanja.

Odrasli insekti ovog žižka su dobri letači i nije im problem da se lako premeštaju sa polja na polje tokom sezone čak i na većim rastojanjima. Tu bi trebalo posvetiti pažnju da se pasulj u jednom regionu seje ujednačeno i da ima isti ritam rasta.

Hemijska zaštita počinje u vreme sazrevanja mahuna. Tada, a i šest-sedam dana kasnije, pasulj treba oprskati nekim od sintetičkih piretroida. Suzbijanje u skladištima obaviti insekticidima na bazi a.m pirimifos – metil.

Mahune pasulja bi bilo najbolje sušiti u prostorijama ako je moguće, ali prostor svakako treba da bude dezinfekovan pre ostavljanja pasulja da se suši. Prostor gde se smešta pasulj je potrebno par dana pre donošenja očistiti i dezifinkovati. Tek kada prođe nekoliko dana prostor se otvara i provetrava i u njega se unosi pasulj.

Da bi se sačuvao tokom zime, pasulj bi trebalo očistiti i prosušiti. Zastupljena oštećena zrna dozvoljena su na vrednosti manjoj od pet odsto. Sadržaj vlage u zrnu trebalo bi da je ispod 14 odsto. Zrno koje nije dobro osušeno teže se čuva, podložno je truljenju, napadu pasuljevog žižka i gubi na kvalitetu. Tokom skladištenja trebalo bi obratiti pažnju na temperaturu i vlažnost. Optimalna temperatura za skladištenje pasulja je pet do 10 stepeni, a vlažnost ne treba da bude veća od 50 odsto. Pasulj čuvati na čistom, suvom i prozračnom mestu.

Da bi se sprečilo propadanje zrna pasulja i dejstvo napada ove štetočine, pasulj se može izlagati niskim ili visokim temperaturama. Osnovna mera u borbi protiv pasuljevog žižka je niska temperatura. Što je temperatura niža potreban je i kraći vremenski period do uginuća žižka: pri temperaturi od 0ºC uginuće nakon 30 dana, na temperaturi od -4ºC uginuće posle 15 dana, a na temperaturi od -15ºC žižak će uginuti za jedan dan. Najbolje je pasulj tokom zime skladištiti na temperaturi 0ºC ili na temperaturama vrednosti oko 0ºC. Zrno pasulja koje će se kasnije koristiti za ishranu, možemo staviti i pod dejstvo visokih temperatura i na taj način ga zaštiti od žižka. Pasulj je potrebno izložiti temperaturi od 80 do 90ºC u trajanju četiri do pet minuta. Nakon izloženosti visokoj temperaturi pasulj ostavite da se ohladi. Pasulj tretiran na ovaj način nije za setvu.

Pročitajte još:

Zašto je aflatoksin opasan?

Pre nekoliko godina javnost Srbije bila je uzdrmana zbog prisustva aflatoksina u mlečnim proizvodima. Termin je mnogima ulivao strah u kosti, a strepeli smo uglavnom nesvesni od čega. S obzirom na to da je aflatoksin kancerogena materija, bojazan je bila opravdana. Neki od najrizičnijih i najpoznatijih mikotoksina aflatoksini jesu otrovne, odbrambene supstance koje proizvodi buđ, […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.